Luke 11
1 When he finished praying in a certain place, one of his disciples said to him, “Lord, teach us to pray, just as John also taught his disciples.”
И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
2 He said to them, “When you pray, say, ‘Our Father in heaven, may your name be kept holy. May your Kingdom come. May your will be done on earth, as it is in heaven.
А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
3 Give us day by day our daily bread.
Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
4 Forgive us our sins, for we ourselves also forgive everyone who is indebted to us. Bring us not into temptation, but deliver us from the evil one.’”
И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
5 He said to them, “Which of you, if you go to a friend at midnight and tell him, ‘Friend, lend me three loaves of bread,
И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
6 for a friend of mine has come to me from a journey, and I have nothing to set before him,’
Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
7 and he from within will answer and say, ‘Don’t bother me. The door is now shut, and my children are with me in bed. I can’t get up and give it to you’?
А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
8 I tell you, although he will not rise and give it to him because he is his friend, yet because of his persistence, he will get up and give him as many as he needs.
И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
9 “I tell you, keep asking, and it will be given you. Keep seeking, and you will find. Keep knocking, and it will be opened to you.
И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10 For everyone who asks receives. He who seeks finds. To him who knocks it will be opened.
Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11 “Which of you fathers, if your son asks for bread, will give him a stone? Or if he asks for a fish, he won’t give him a snake instead of a fish, will he?
Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
12 Or if he asks for an egg, he won’t give him a scorpion, will he?
Или ако заиште јаје да му да скорпију?
13 If you then, being evil, know how to give good gifts to your children, how much more will your heavenly Father give the Holy Spirit to those who ask him?”
Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
14 He was casting out a demon, and it was mute. When the demon had gone out, the mute man spoke; and the multitudes marveled.
И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
15 But some of them said, “He casts out demons by Beelzebul, the prince of the demons.”
А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
16 Others, testing him, sought from him a sign from heaven.
А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
17 But he, knowing their thoughts, said to them, “Every kingdom divided against itself is brought to desolation. A house divided against itself falls.
А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
18 If Satan also is divided against himself, how will his kingdom stand? For you say that I cast out demons by Beelzebul.
Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
19 But if I cast out demons by Beelzebul, by whom do your children cast them out? Therefore they will be your judges.
Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20 But if I by God’s finger cast out demons, then God’s Kingdom has come to you.
А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
21 “When the strong man, fully armed, guards his own dwelling, his goods are safe.
Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
22 But when someone stronger attacks him and overcomes him, he takes from him his whole armor in which he trusted, and divides his plunder.
А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
23 “He who is not with me is against me. He who doesn’t gather with me scatters.
Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
24 The unclean spirit, when he has gone out of the man, passes through dry places, seeking rest; and finding none, he says, ‘I will turn back to my house from which I came out.’
Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
25 When he returns, he finds it swept and put in order.
И дошавши нађе пометен и украшен.
26 Then he goes and takes seven other spirits more evil than himself, and they enter in and dwell there. The last state of that man becomes worse than the first.”
Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
27 It came to pass, as he said these things, a certain woman out of the multitude lifted up her voice and said to him, “Blessed is the womb that bore you, and the breasts which nursed you!”
А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
28 But he said, “On the contrary, blessed are those who hear the word of God, and keep it.”
А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
29 When the multitudes were gathering together to him, he began to say, “This is an evil generation. It seeks after a sign. No sign will be given to it but the sign of Jonah the prophet.
А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
30 For even as Jonah became a sign to the Ninevites, so the Son of Man will also be to this generation.
Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
31 The Queen of the South will rise up in the judgment with the men of this generation and will condemn them, for she came from the ends of the earth to hear the wisdom of Solomon; and behold, one greater than Solomon is here.
Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
32 The men of Nineveh will stand up in the judgment with this generation, and will condemn it, for they repented at the preaching of Jonah; and behold, one greater than Jonah is here.
Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
33 “No one, when he has lit a lamp, puts it in a cellar or under a basket, but on a stand, that those who come in may see the light.
Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
34 The lamp of the body is the eye. Therefore when your eye is good, your whole body is also full of light; but when it is evil, your body also is full of darkness.
Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
35 Therefore see whether the light that is in you isn’t darkness.
Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
36 If therefore your whole body is full of light, having no part dark, it will be wholly full of light, as when the lamp with its bright shining gives you light.”
Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
37 Now as he spoke, a certain Pharisee asked him to dine with him. He went in and sat at the table.
А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
38 When the Pharisee saw it, he marveled that he had not first washed himself before dinner.
А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
39 The Lord said to him, “Now you Pharisees cleanse the outside of the cup and of the platter, but your inward part is full of extortion and wickedness.
А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
40 You foolish ones, didn’t he who made the outside make the inside also?
Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
41 But give for gifts to the needy those things which are within, and behold, all things will be clean to you.
Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
42 But woe to you Pharisees! For you tithe mint and rue and every herb, but you bypass justice and God’s love. You ought to have done these, and not to have left the other undone.
Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
43 Woe to you Pharisees! For you love the best seats in the synagogues and the greetings in the marketplaces.
Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
44 Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you are like hidden graves, and the men who walk over them don’t know it.”
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
45 One of the lawyers answered him, “Teacher, in saying this you insult us also.”
А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
46 He said, “Woe to you lawyers also! For you load men with burdens that are difficult to carry, and you yourselves won’t even lift one finger to help carry those burdens.
А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
47 Woe to you! For you build the tombs of the prophets, and your fathers killed them.
Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
48 So you testify and consent to the works of your fathers. For they killed them, and you build their tombs.
Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
49 Therefore also the wisdom of God said, ‘I will send to them prophets and apostles; and some of them they will kill and persecute,
Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
50 that the blood of all the prophets, which was shed from the foundation of the world, may be required of this generation,
Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
51 from the blood of Abel to the blood of Zachariah, who perished between the altar and the sanctuary.’ Yes, I tell you, it will be required of this generation.
Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
52 Woe to you lawyers! For you took away the key of knowledge. You didn’t enter in yourselves, and those who were entering in, you hindered.”
Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
53 As he said these things to them, the scribes and the Pharisees began to be terribly angry, and to draw many things out of him,
А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
54 lying in wait for him, and seeking to catch him in something he might say, that they might accuse him.
Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
