John 5
1 After these things, there was a feast of the Jews, and Jesus went up to Jerusalem.
А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2 Now in Jerusalem by the sheep gate, there is a pool, which is called in Hebrew, “Bethesda”, having five porches.
У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
3 In these lay a great multitude of those who were sick, blind, lame, or paralyzed, waiting for the moving of the water;
У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
4 for an angel went down at certain times into the pool and stirred up the water. Whoever stepped in first after the stirring of the water was healed of whatever disease he had.
Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5 A certain man was there who had been sick for thirty-eight years.
А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
6 When Jesus saw him lying there, and knew that he had been sick for a long time, he asked him, “Do you want to be made well?”
Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7 The sick man answered him, “Sir, I have no one to put me into the pool when the water is stirred up, but while I’m coming, another steps down before me.”
Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
8 Jesus said to him, “Arise, take up your mat, and walk.”
Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
9 Immediately, the man was made well, and took up his mat and walked. Now that day was a Sabbath.
И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
10 So the Jews said to him who was cured, “It is the Sabbath. It is not lawful for you to carry the mat.”
Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
11 He answered them, “He who made me well said to me, ‘Take up your mat and walk.’”
А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12 Then they asked him, “Who is the man who said to you, ‘Take up your mat and walk’?”
А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13 But he who was healed didn’t know who it was, for Jesus had withdrawn, a crowd being in the place.
А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
14 Afterward Jesus found him in the temple and said to him, “Behold, you are made well. Sin no more, so that nothing worse happens to you.”
А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
15 The man went away, and told the Jews that it was Jesus who had made him well.
А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
16 For this cause the Jews persecuted Jesus and sought to kill him, because he did these things on the Sabbath.
И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
17 But Jesus answered them, “My Father is still working, so I am working, too.”
А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
18 For this cause therefore the Jews sought all the more to kill him, because he not only broke the Sabbath, but also called God his own Father, making himself equal with God.
И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
19 Jesus therefore answered them, “Most certainly, I tell you, the Son can do nothing of himself, but what he sees the Father doing. For whatever things he does, these the Son also does likewise.
А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
20 For the Father has affection for the Son, and shows him all things that he himself does. He will show him greater works than these, that you may marvel.
Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
21 For as the Father raises the dead and gives them life, even so the Son also gives life to whom he desires.
Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
22 For the Father judges no one, but he has given all judgment to the Son,
Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
23 that all may honor the Son, even as they honor the Father. He who doesn’t honor the Son doesn’t honor the Father who sent him.
Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
24 “Most certainly I tell you, he who hears my word and believes him who sent me has eternal life, and doesn’t come into judgment, but has passed out of death into life. (aiōnios g166)
Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)
25 Most certainly I tell you, the hour comes, and now is, when the dead will hear the Son of God’s voice; and those who hear will live.
Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
26 For as the Father has life in himself, even so he gave to the Son also to have life in himself.
Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27 He also gave him authority to execute judgment, because he is a son of man.
И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
28 Don’t marvel at this, for the hour comes in which all who are in the tombs will hear his voice
Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
29 and will come out; those who have done good, to the resurrection of life; and those who have done evil, to the resurrection of judgment.
И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
30 I can of myself do nothing. As I hear, I judge; and my judgment is righteous, because I don’t seek my own will, but the will of my Father who sent me.
Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
31 “If I testify about myself, my witness is not valid.
Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32 It is another who testifies about me. I know that the testimony which he testifies about me is true.
Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
33 You have sent to John, and he has testified to the truth.
Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
34 But the testimony which I receive is not from man. However, I say these things that you may be saved.
А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35 He was the burning and shining lamp, and you were willing to rejoice for a while in his light.
Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
36 But the testimony which I have is greater than that of John; for the works which the Father gave me to accomplish, the very works that I do, testify about me, that the Father has sent me.
Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
37 The Father himself, who sent me, has testified about me. You have neither heard his voice at any time, nor seen his form.
И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
38 You don’t have his word living in you, because you don’t believe him whom he sent.
И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
39 “You search the Scriptures, because you think that in them you have eternal life; and these are they which testify about me. (aiōnios g166)
Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)
40 Yet you will not come to me, that you may have life.
И нећете да дођете к мени да имате живот.
41 I don’t receive glory from men.
Ја не примам славе од људи.
42 But I know you, that you don’t have God’s love in yourselves.
Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43 I have come in my Father’s name, and you don’t receive me. If another comes in his own name, you will receive him.
Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44 How can you believe, who receive glory from one another, and you don’t seek the glory that comes from the only God?
Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
45 “Don’t think that I will accuse you to the Father. There is one who accuses you, even Moses, on whom you have set your hope.
Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46 For if you believed Moses, you would believe me; for he wrote about me.
Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
47 But if you don’t believe his writings, how will you believe my words?”
А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
