Job 21
1 Then Job answered,
А Јов одговори и рече:
2 “Listen diligently to my speech. Let this be your consolation.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Allow me, and I also will speak. After I have spoken, mock on.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 As for me, is my complaint to man? Why shouldn’t I be impatient?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Look at me, and be astonished. Lay your hand on your mouth.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 When I remember, I am troubled. Horror takes hold of my flesh.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 “Why do the wicked live, become old, yes, and grow mighty in power?
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Their child is established with them in their sight, their offspring before their eyes.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Their houses are safe from fear, neither is the rod of God upon them.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Their bulls breed without fail. Their cows calve, and don’t miscarry.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 They send out their little ones like a flock. Their children dance.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 They sing to the tambourine and harp, and rejoice at the sound of the pipe.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 They tell God, ‘Depart from us, for we don’t want to know about your ways.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 What is the Almighty, that we should serve him? What profit should we have, if we pray to him?’
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Behold, their prosperity is not in their hand. The counsel of the wicked is far from me.
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 “How often is it that the lamp of the wicked is put out, that their calamity comes on them, that God distributes sorrows in his anger?
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 How often is it that they are as stubble before the wind, as chaff that the storm carries away?
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 You say, ‘God lays up his iniquity for his children.’ Let him recompense it to himself, that he may know it.
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 Let his own eyes see his destruction. Let him drink of the wrath of the Almighty.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 For what does he care for his house after him, when the number of his months is cut off?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 “Shall any teach God knowledge, since he judges those who are high?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 One dies in his full strength, being wholly at ease and quiet.
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 His pails are full of milk. The marrow of his bones is moistened.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 Another dies in bitterness of soul, and never tastes of good.
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 They lie down alike in the dust. The worm covers them.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 “Behold, I know your thoughts, the plans with which you would wrong me.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 For you say, ‘Where is the house of the prince? Where is the tent in which the wicked lived?’
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Haven’t you asked wayfaring men? Don’t you know their evidences,
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 that the evil man is reserved to the day of calamity, that they are led out to the day of wrath?
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Who will declare his way to his face? Who will repay him what he has done?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Yet he will be borne to the grave. Men will keep watch over the tomb.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 The clods of the valley will be sweet to him. All men will draw after him, as there were innumerable before him.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 So how can you comfort me with nonsense, because in your answers there remains only falsehood?”
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
