Hebrews 4
1 Let’s fear therefore, lest perhaps anyone of you should seem to have come short of a promise of entering into his rest.
Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
2 For indeed we have had good news preached to us, even as they also did, but the word they heard didn’t profit them, because it wasn’t mixed with faith by those who heard.
Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
3 For we who have believed do enter into that rest, even as he has said, “As I swore in my wrath, they will not enter into my rest;” although the works were finished from the foundation of the world.
Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4 For he has said this somewhere about the seventh day, “God rested on the seventh day from all his works;”
Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5 and in this place again, “They will not enter into my rest.”
И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6 Seeing therefore it remains that some should enter into it, and they to whom the good news was preached before failed to enter in because of disobedience,
Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
7 he again defines a certain day, “today”, saying through David so long a time afterward (just as has been said), “Today if you will hear his voice, don’t harden your hearts.”
Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8 For if Joshua had given them rest, he would not have spoken afterward of another day.
Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
9 There remains therefore a Sabbath rest for the people of God.
Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
10 For he who has entered into his rest has himself also rested from his works, as God did from his.
Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11 Let’s therefore give diligence to enter into that rest, lest anyone fall after the same example of disobedience.
Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
12 For the word of God is living and active, and sharper than any two-edged sword, piercing even to the dividing of soul and spirit, of both joints and marrow, and is able to discern the thoughts and intentions of the heart.
Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
13 There is no creature that is hidden from his sight, but all things are naked and laid open before the eyes of him to whom we must give an account.
И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
14 Having then a great high priest who has passed through the heavens, Jesus, the Son of God, let’s hold tightly to our confession.
Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
15 For we don’t have a high priest who can’t be touched with the feeling of our infirmities, but one who has been in all points tempted like we are, yet without sin.
Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
16 Let’s therefore draw near with boldness to the throne of grace, that we may receive mercy and may find grace for help in time of need.
Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
