< Galatians 2 >

1 Then after a period of fourteen years I went up again to Jerusalem with Barnabas, taking Titus also with me.
А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.
2 I went up by revelation, and I laid before them the Good News which I preach among the Gentiles, but privately before those who were respected, for fear that I might be running, or had run, in vain.
Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.
3 But not even Titus, who was with me, being a Greek, was compelled to be circumcised.
Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.
4 This was because of the false brothers secretly brought in, who stole in to spy out our liberty which we have in Christ Jesus, that they might bring us into bondage,
И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
5 to whom we gave no place in the way of subjection, not for an hour, that the truth of the Good News might continue with you.
Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.
6 But from those who were reputed to be important—whatever they were, it makes no difference to me; God doesn’t show partiality to man—they, I say, who were respected imparted nothing to me,
А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;
7 but to the contrary, when they saw that I had been entrusted with the Good News for the uncircumcised, even as Peter with the Good News for the circumcised—
Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
8 for he who worked through Peter in the apostleship with the circumcised also worked through me with the Gentiles—
(Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима, )
9 and when they perceived the grace that was given to me, James and Cephas and John, those who were reputed to be pillars, gave to Barnabas and me the right hand of fellowship, that we should go to the Gentiles, and they to the circumcision.
И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;
10 They only asked us to remember the poor—which very thing I was also zealous to do.
Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.
11 But when Peter came to Antioch, I resisted him to his face, because he stood condemned.
А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.
12 For before some people came from James, he ate with the Gentiles. But when they came, he drew back and separated himself, fearing those who were of the circumcision.
Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.
13 And the rest of the Jews joined him in his hypocrisy, so that even Barnabas was carried away with their hypocrisy.
И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.
14 But when I saw that they didn’t walk uprightly according to the truth of the Good News, I said to Peter before them all, “If you, being a Jew, live as the Gentiles do, and not as the Jews do, why do you compel the Gentiles to live as the Jews do?
А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?
15 “We, being Jews by nature and not Gentile sinners,
Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,
16 yet knowing that a man is not justified by the works of the law but through faith in Jesus Christ, even we believed in Christ Jesus, that we might be justified by faith in Christ and not by the works of the law, because no flesh will be justified by the works of the law.
Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
17 But if while we sought to be justified in Christ, we ourselves also were found sinners, is Christ a servant of sin? Certainly not!
Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!
18 For if I build up again those things which I destroyed, I prove myself a law-breaker.
Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
19 For I through the law died to the law, that I might live to God.
Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.
20 I have been crucified with Christ, and it is no longer I who live, but Christ lives in me. That life which I now live in the flesh, I live by faith in the Son of God, who loved me and gave himself up for me.
А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.
21 I don’t reject the grace of God. For if righteousness is through the law, then Christ died for nothing!”
Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

< Galatians 2 >