Ecclesiastes 3
1 For everything there is a season, and a time for every purpose under heaven:
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 a time to be born, and a time to die; a time to plant, and a time to pluck up that which is planted;
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 a time to kill, and a time to heal; a time to break down, and a time to build up;
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 a time to weep, and a time to laugh; a time to mourn, and a time to dance;
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 a time to cast away stones, and a time to gather stones together; a time to embrace, and a time to refrain from embracing;
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 a time to seek, and a time to lose; a time to keep, and a time to cast away;
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 a time to tear, and a time to sew; a time to keep silence, and a time to speak;
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 a time to love, and a time to hate; a time for war, and a time for peace.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 What profit has he who works in that in which he labors?
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 I have seen the burden which God has given to the sons of men to be afflicted with.
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 He has made everything beautiful in its time. He has also set eternity in their hearts, yet so that man can’t find out the work that God has done from the beginning even to the end.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 I know that there is nothing better for them than to rejoice, and to do good as long as they live.
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 Also that every man should eat and drink, and enjoy good in all his labor, is the gift of God.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 I know that whatever God does, it shall be forever. Nothing can be added to it, nor anything taken from it; and God has done it, that men should fear before him.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 That which is has been long ago, and that which is to be has been long ago. God seeks again that which is passed away.
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 Moreover I saw under the sun, in the place of justice, that wickedness was there; and in the place of righteousness, that wickedness was there.
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 I said in my heart, “God will judge the righteous and the wicked; for there is a time there for every purpose and for every work.”
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 I said in my heart, “As for the sons of men, God tests them, so that they may see that they themselves are like animals.
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 For that which happens to the sons of men happens to animals. Even one thing happens to them. As the one dies, so the other dies. Yes, they have all one breath; and man has no advantage over the animals, for all is vanity.
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 All go to one place. All are from the dust, and all turn to dust again.
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 Who knows the spirit of man, whether it goes upward, and the spirit of the animal, whether it goes downward to the earth?”
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 Therefore I saw that there is nothing better than that a man should rejoice in his works, for that is his portion; for who can bring him to see what will be after him?
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
