Acts 6

1 Now in those days, when the number of the disciples was multiplying, a complaint arose from the Hellenists against the Hebrews, because their widows were neglected in the daily service.

А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан.

2 The twelve summoned the multitude of the disciples and said, “It is not appropriate for us to forsake the word of God and serve tables.

Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза.

3 Therefore, select from among you, brothers, seven men of good report, full of the Holy Spirit and of wisdom, whom we may appoint over this business.

Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом.

4 But we will continue steadfastly in prayer and in the ministry of the word.”

А ми ћемо у молитви и у служби речи остати.

5 These words pleased the whole multitude. They chose Stephen, a man full of faith and of the Holy Spirit, Philip, Prochorus, Nicanor, Timon, Parmenas, and Nicolaus, a proselyte of Antioch,

И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.

6 whom they set before the apostles. When they had prayed, they laid their hands on them.

Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.

7 The word of God increased and the number of the disciples greatly multiplied in Jerusalem. A great company of the priests were obedient to the faith.

И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери.

8 Stephen, full of faith and power, performed great wonders and signs among the people.

А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.

9 But some of those who were of the synagogue called “The Libertines”, and of the Cyrenians, of the Alexandrians, and of those of Cilicia and Asia arose, disputing with Stephen.

Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.

10 They weren’t able to withstand the wisdom and the Spirit by which he spoke.

И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше.

11 Then they secretly induced men to say, “We have heard him speak blasphemous words against Moses and God.”

Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога.

12 They stirred up the people, the elders, and the scribes, and came against him and seized him, then brought him in to the council,

И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.

13 and set up false witnesses who said, “This man never stops speaking blasphemous words against this holy place and the law.

И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон.

14 For we have heard him say that this Jesus of Nazareth will destroy this place, and will change the customs which Moses delivered to us.”

Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије.

15 All who sat in the council, fastening their eyes on him, saw his face like it was the face of an angel.

И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела.