Acts 24
1 After five days, the high priest, Ananias, came down with certain elders and an orator, one Tertullus. They informed the governor against Paul.
А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.
2 When he was called, Tertullus began to accuse him, saying, “Seeing that by you we enjoy much peace, and that prosperity is coming to this nation by your foresight,
А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,
3 we accept it in all ways and in all places, most excellent Felix, with all thankfulness.
У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.
4 But that I don’t delay you, I entreat you to bear with us and hear a few words.
Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.
5 For we have found this man to be a plague, an instigator of insurrections among all the Jews throughout the world, and a ringleader of the sect of the Nazarenes.
Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;
6 He even tried to profane the temple, and we arrested him.
Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.
Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,
8 By examining him yourself you may ascertain all these things of which we accuse him.”
Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.
9 The Jews also joined in the attack, affirming that these things were so.
А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.
10 When the governor had beckoned to him to speak, Paul answered, “Because I know that you have been a judge of this nation for many years, I cheerfully make my defense,
А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:
11 seeing that you can verify that it is not more than twelve days since I went up to worship at Jerusalem.
Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,
12 In the temple they didn’t find me disputing with anyone or stirring up a crowd, either in the synagogues or in the city.
И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,
13 Nor can they prove to you the things of which they now accuse me.
Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.
14 But this I confess to you, that according to the Way, which they call a sect, so I serve the God of our fathers, believing all things which are according to the law, and which are written in the prophets;
Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,
15 having hope toward God, which these also themselves look for, that there will be a resurrection of the dead, both of the just and unjust.
И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.
16 In this I also practice always having a conscience void of offense toward God and men.
А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.
17 Now after some years, I came to bring gifts for the needy to my nation, and offerings;
И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.
18 amid which certain Jews from Asia found me purified in the temple, not with a mob, nor with turmoil.
У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.
19 They ought to have been here before you and to make accusation if they had anything against me.
А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.
20 Or else let these men themselves say what injustice they found in me when I stood before the council,
Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,
21 unless it is for this one thing that I cried standing among them, ‘Concerning the resurrection of the dead I am being judged before you today!’”
Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.
22 But Felix, having more exact knowledge concerning the Way, deferred them, saying, “When Lysias, the commanding officer, comes down, I will decide your case.”
А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.
23 He ordered the centurion that Paul should be kept in custody and should have some privileges, and not to forbid any of his friends to serve him or to visit him.
А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.
24 After some days, Felix came with Drusilla his wife, who was a Jewess, and sent for Paul and heard him concerning the faith in Christ Jesus.
А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.
25 As he reasoned about righteousness, self-control, and the judgment to come, Felix was terrified, and answered, “Go your way for this time, and when it is convenient for me, I will summon you.”
А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.
26 Meanwhile, he also hoped that money would be given to him by Paul, that he might release him. Therefore also he sent for him more often and talked with him.
А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.
27 But when two years were fulfilled, Felix was succeeded by Porcius Festus, and desiring to gain favor with the Jews, Felix left Paul in bonds.
А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
