2 Corinthians 4
1 Therefore, seeing we have this ministry, even as we obtained mercy, we don’t faint.
Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2 But we have renounced the hidden things of shame, not walking in craftiness nor handling the word of God deceitfully, but by the manifestation of the truth commending ourselves to every man’s conscience in the sight of God.
Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3 Even if our Good News is veiled, it is veiled in those who are dying,
Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4 in whom the god of this world has blinded the minds of the unbelieving, that the light of the Good News of the glory of Christ, who is the image of God, should not dawn on them. (aiōn g165)
У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види. (aiōn g165)
5 For we don’t preach ourselves, but Christ Jesus as Lord, and ourselves as your servants for Jesus’ sake,
Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6 seeing it is God who said, “Light will shine out of darkness,” who has shone in our hearts to give the light of the knowledge of the glory of God in the face of Jesus Christ.
Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7 But we have this treasure in clay vessels, that the exceeding greatness of the power may be of God and not from ourselves.
Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8 We are pressed on every side, yet not crushed; perplexed, yet not to despair;
У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
9 pursued, yet not forsaken; struck down, yet not destroyed;
Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10 always carrying in the body the putting to death of the Lord Jesus, that the life of Jesus may also be revealed in our body.
И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11 For we who live are always delivered to death for Jesus’ sake, that the life also of Jesus may be revealed in our mortal flesh.
Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12 So then death works in us, but life in you.
Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13 But having the same spirit of faith, according to that which is written, “I believed, and therefore I spoke.” We also believe, and therefore we also speak,
Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14 knowing that he who raised the Lord Jesus will raise us also with Jesus, and will present us with you.
Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15 For all things are for your sakes, that the grace, being multiplied through the many, may cause the thanksgiving to abound to the glory of God.
Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16 Therefore we don’t faint, but though our outward person is decaying, yet our inward person is renewed day by day.
Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17 For our light affliction, which is for the moment, works for us more and more exceedingly an eternal weight of glory, (aiōnios g166)
Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу. (aiōnios g166)
18 while we don’t look at the things which are seen, but at the things which are not seen. For the things which are seen are temporal, but the things which are not seen are eternal. (aiōnios g166)
Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно. (aiōnios g166)
