1 Corinthians 13
1 If I speak with the languages of men and of angels, but don’t have love, I have become sounding brass or a clanging cymbal.
Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
2 If I have the gift of prophecy, and know all mysteries and all knowledge, and if I have all faith, so as to remove mountains, but don’t have love, I am nothing.
И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
3 If I give away all my goods to feed the poor, and if I give my body to be burned, but don’t have love, it profits me nothing.
И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
4 Love is patient and is kind. Love doesn’t envy. Love doesn’t brag, is not proud,
Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
5 doesn’t behave itself inappropriately, doesn’t seek its own way, is not provoked, takes no account of evil;
Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
6 doesn’t rejoice in unrighteousness, but rejoices with the truth;
Не радује се неправди, а радује се истини,
7 bears all things, believes all things, hopes all things, and endures all things.
Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
8 Love never fails. But where there are prophecies, they will be done away with. Where there are various languages, they will cease. Where there is knowledge, it will be done away with.
Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
9 For we know in part and we prophesy in part;
Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
10 but when that which is complete has come, then that which is partial will be done away with.
А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
11 When I was a child, I spoke as a child, I felt as a child, I thought as a child. Now that I have become a man, I have put away childish things.
Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
12 For now we see in a mirror, dimly, but then face to face. Now I know in part, but then I will know fully, even as I was also fully known.
Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
13 But now faith, hope, and love remain—these three. The greatest of these is love.
А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
