1 Corinthians 10
1 Now I would not have you ignorant, brothers, that our fathers were all under the cloud, and all passed through the sea;
Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
2 and were all baptized into Moses in the cloud and in the sea;
И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
3 and all ate the same spiritual food;
И сви једно јело духовно једоше;
4 and all drank the same spiritual drink. For they drank of a spiritual rock that followed them, and the rock was Christ.
И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.
5 However with most of them, God was not well pleased, for they were overthrown in the wilderness.
Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
6 Now these things were our examples, to the intent we should not lust after evil things as they also lusted.
А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
7 Don’t be idolaters, as some of them were. As it is written, “The people sat down to eat and drink, and rose up to play.”
Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
8 Let’s not commit sexual immorality, as some of them committed, and in one day twenty-three thousand fell.
Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
9 Let’s not test Christ, as some of them tested, and perished by the serpents.
Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
10 Don’t grumble, as some of them also grumbled, and perished by the destroyer.
Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
11 Now all these things happened to them by way of example, and they were written for our admonition, on whom the ends of the ages have come. (aiōn g165)
Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође. (aiōn g165)
12 Therefore let him who thinks he stands be careful that he doesn’t fall.
Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
13 No temptation has taken you except what is common to man. God is faithful, who will not allow you to be tempted above what you are able, but will with the temptation also make the way of escape, that you may be able to endure it.
Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
14 Therefore, my beloved, flee from idolatry.
Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.
15 I speak as to wise men. Judge what I say.
Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
16 The cup of blessing which we bless, isn’t it a sharing of the blood of Christ? The bread which we break, isn’t it a sharing of the body of Christ?
Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?
17 Because there is one loaf of bread, we, who are many, are one body; for we all partake of the one loaf of bread.
Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.
18 Consider Israel according to the flesh. Don’t those who eat the sacrifices participate in the altar?
Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?
19 What am I saying then? That a thing sacrificed to idols is anything, or that an idol is anything?
Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?
20 But I say that the things which the Gentiles sacrifice, they sacrifice to demons and not to God, and I don’t desire that you would have fellowship with demons.
Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
21 You can’t both drink the cup of the Lord and the cup of demons. You can’t both partake of the table of the Lord and of the table of demons.
Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
22 Or do we provoke the Lord to jealousy? Are we stronger than he?
Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?
23 “All things are lawful for me,” but not all things are profitable. “All things are lawful for me,” but not all things build up.
Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
24 Let no one seek his own, but each one his neighbor’s good.
Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.
25 Whatever is sold in the butcher shop, eat, asking no question for the sake of conscience,
Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
26 for “the earth is the Lord’s, and its fullness.”
Јер је Господња земља и шта је на њој.
27 But if one of those who don’t believe invites you to a meal, and you are inclined to go, eat whatever is set before you, asking no questions for the sake of conscience.
Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.
28 But if anyone says to you, “This was offered to idols,” don’t eat it for the sake of the one who told you, and for the sake of conscience. For “the earth is the Lord’s, with all its fullness.”
Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
29 Conscience, I say, not your own, but the other’s conscience. For why is my liberty judged by another conscience?
Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?
30 If I partake with thankfulness, why am I denounced for something I give thanks for?
Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
31 Whether therefore you eat or drink, or whatever you do, do all to the glory of God.
Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.
32 Give no occasion for stumbling, whether to Jews, to Greeks, or to the assembly of God;
Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
33 even as I also please all men in all things, not seeking my own profit, but the profit of the many, that they may be saved.
Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.
