Luke 20
1 And it came to pass, [that] on one of those days, as he was teaching the people in the temple, and preaching the gospel, the chief priests and the scribes came upon [him], with the elders,
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 And spoke to him, saying, Tell us, By what authority doest thou these things? or who is he that gave thee this authority?
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 And he answered and said to them, I will also ask you one thing; and answer me:
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 The baptism of John, was it from heaven, or from men?
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say, Why then believed ye him not?
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 But if we say, From men; all the people will stone us: for they are persuaded that John was a prophet.
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 And they answered, that they could not tell whence [it was].
И одговорише: Не знамо откуда.
8 And Jesus said to them, Neither do I tell you by what authority I do these things.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 Then he began to speak to the people this parable; A certain man planted a vineyard, and let it to husbandmen, and went into a far country for a long time.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 And at the season he sent a servant to the husbandmen, that they should give him of the fruit of the vineyard: but the husbandmen beat him, and sent [him] away empty.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 And again he sent another servant: and they beat him also, and treated [him] shamefully, and sent [him] away empty.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 And again he sent the third: and they wounded him also, and cast [him] out.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Then said the lord of the vineyard, What shall I do? I will send my beloved son: it may be when they see him they will reverence him.
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 But when the husbandmen saw him, they reasoned among themselves, saying, This is the heir; come, let us kill him, that the inheritance may be ours.
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 So they cast him out of the vineyard, and killed [him]. What therefore will the lord of the vineyard do to them?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 He will come and destroy these husbandmen, and will give the vineyard to others. And when they heard [it], they said, may that never be.
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 And he beheld them, and said, What is this then that is written, The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Whoever shall fall upon that stone, shall be broken: but on whomsoever it shall fall, it will grind him to powder.
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 And the chief priests and the scribes the same hour sought to lay hands on him; and they feared the people: for they perceived that he had spoken this parable against them.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 And they watched [him], and sent forth spies, who should feign themselves just men, that they might take hold of his words, that so they might deliver him to the power and authority of the governor.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 And they asked him, saying, Master, we know that thou sayest and teachest rightly, neither acceptest thou the person [of any], but teachest the way of God truly:
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Is it lawful for us to give tribute to Cesar, or not?
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 But he perceived their craftiness, and said to them, Why tempt ye me?
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 Show me a penny. Whose image and superscription hath it? They answered and said, Cesar's.
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 And he said to them, Render therefore to Cesar the things which are Cesar's, and to God the things which are God's.
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 And they could not take hold of his words before the people: and they marveled at his answer, and held their peace.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Then came to [him] certain of the Sadducees (who deny that there is any resurrection) and they asked him,
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 Saying, Master, Moses wrote to us, If any man's brother should die, having a wife, and he should die without children, that his brother should take his wife, and raise up seed to his brother.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 There were therefore seven brothers: and the first took a wife, and died without children.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 And the second took her for a wife, and he died childless.
И узе други жену, и он умре без деце;
31 And the third took her; and in like manner the seven also: And they left no children, and died.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Last of all the woman died also.
А после свих умре и жена.
33 Therefore in the resurrection, whose wife of them is she? for seven had her to wife.
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34 And Jesus answering, said to them, The children of this world marry, and are given in marriage: (aiōn g165)
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 But they who shall be accounted worthy to obtain that world, and the resurrection from the dead, neither marry, nor are given in marriage. (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 Neither can they die any more: for they are equal to the angels; and are the children of God, being the children of the resurrection.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 Now that the dead are raised, even Moses showed at the bush, when he calleth the Lord the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob.
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 For he is not a God of the dead, but of the living: for all live to him.
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Then certain of the scribes answering, said, Master, thou hast well said.
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 And after that, they durst not ask him any question at all.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 And he said to them, How say they that Christ is David's son?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 And David himself saith in the book of Psalms, The LORD said to my Lord, Sit thou on my right hand,
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 Till I make thy enemies thy footstool.
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 David therefore calleth him Lord, how is he then his son?
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Then in the audience of all the people, he said to his disciples,
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 Beware of the scribes, who desire to walk in long robes, and love greetings in the markets, and the highest seats in the synagogues, and the chief rooms at feasts;
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 Who devour widows' houses, and for a show make long prayers: the same shall receive greater damnation.
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
