Psalms 44
1 To the chief Musician for the sons of Korah, Maschil. We have heard with our ears, O God, our fathers have told us, what work thou didst in their days, in the times of old.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 How thou didst drive out the heathen with thy hand, and didst plant them; how thou didst afflict the people, and cast them out.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 For they obtained not the land in possession by their own sword, neither did their own arm save them: but thy right hand, and thy arm, and the light of thy countenance, because thou hadst a favour to them.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Thou art my King, O God: command deliverances for Jacob.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Through thee will we push down our enemies: through thy name we will tread them under that rise up against us.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 For I will not trust in my bow, neither shall my sword save me.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 But thou hast saved us from our enemies, and hast put them to shame that hated us.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 In God we boast all the day long, and praise thy name for ever. (Selah)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 But thou hast cast off, and put us to shame; and goest not forth with our armies.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Thou makest us to turn back from the enemy: and they who hate us have taken spoil for themselves.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Thou hast given us like sheep appointed for food; and hast scattered us among the heathen.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Thou sellest thy people for nothing, and dost not increase thy wealth by their price.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Thou makest us a reproach to our neighbours, a scorn and a derision to them that are around us.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Thou makest us a by word among the heathen, a shaking of the head among the people.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 My confusion is continually before me, and the shame of my face hath covered me,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 For the voice of him that reproacheth and blasphemeth; by reason of the enemy and avenger.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 All this is come upon us; yet we have not forgotten thee, neither have we dealt falsely in thy covenant.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Our heart is not turned back, neither have our steps declined from thy way;
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Though thou hast greatly broke us in the place of dragons, and covered us with the shadow of death.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 If we have forgotten the name of our God, or stretched out our hands to a strange god;
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Shall not God search out this? for he knoweth the secrets of the heart.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Yea, for thy sake are we killed all the day long; we are counted as sheep for the slaughter.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Awake, why sleepest thou, O Lord? arise, cast us not off for ever.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Why hidest thou thy face, and forgettest our affliction and our oppression?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 For our soul is bowed down to the dust: our belly cleaveth to the earth.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Arise for our help, and redeem us for thy mercies’ sake.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
