Proverbs 23
1 When thou sittest to eat with a ruler, consider diligently what is before thee:
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 And put a knife to thy throat, if thou art a man given to appetite.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Be not desirous of his dainties: for they are deceitful food.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Labour not to be rich: cease from thy own wisdom.
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 Wilt thou set thy eyes upon that which is not? for riches certainly make to themselves wings; they fly away as an eagle toward heaven.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Eat thou not the bread of him that hath an evil eye, neither desire thou his delicacies:
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 For as he thinketh in his heart, so is he: Eat and drink, saith he to thee; but his heart is not with thee.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 The morsel which thou hast eaten shalt thou vomit up, and lose thy sweet words.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 Speak not in the ears of a fool: for he will despise the wisdom of thy words.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Remove not the old landmark; and enter not into the fields of the fatherless:
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 For their redeemer is mighty; he shall plead their cause with thee.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Apply thy heart to instruction, and thy ears to the words of knowledge.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Withhold not correction from the child: for if thou beatest him with the rod, he shall not die.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
15 My son, if thy heart be wise, my heart shall rejoice, even mine.
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 Yea, my reins shall rejoice, when thy lips speak right things.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Let not thy heart envy sinners: but be thou in the fear of the LORD all the day long.
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 For surely there is an end; and thy expectation shall not be cut off.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Hear thou, my son, and be wise, and guide thy heart in the way.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Be not among winebibbers; among gluttonous eaters of flesh:
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 For the drunkard and the glutton shall come to poverty: and drowsiness shall clothe a man with rags.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Hearken to thy father that begat thee, and despise not thy mother when she is old.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Buy the truth, and sell it not; also wisdom, and instruction, and understanding.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 The father of the righteous shall greatly rejoice: and he that begetteth a wise child shall have joy of him.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Thy father and thy mother shall be glad, and she that bore thee shall rejoice.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 My son, give me thy heart, and let thy eyes observe my ways.
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 For an harlot is a deep ditch; and an adulteress is a narrow pit.
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 She also lieth in wait as for a prey, and increaseth the transgressors among men.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Who hath woe? who hath sorrow? who hath contentions? who hath babbling? who hath wounds without cause? who hath redness of eyes?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 They that tarry long at the wine; they that go to seek mixed wine.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Look not thou upon the wine when it is red, when it giveth its colour in the cup, when it moveth itself aright.
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 At the last it biteth like a serpent, and stingeth like an adder.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Thy eyes shall behold strange things, and thy heart shall utter perverse things.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 And thou shalt be as he that lieth down in the midst of the sea, or as he that lieth upon the top of a mast.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 They have stricken me, shalt thou say, and I was not sick; they have beaten me, and I felt it not: when shall I awake? I will seek it yet again.
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
