Job 13
1 Lo, my eye hath seen all this, my ear hath heard and understood it.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 What ye know, the same do I know also: I am not inferior to you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Surely I would speak to the Almighty, and I desire to reason with God.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 But ye are forgers of lies, ye are all physicians of no value.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 O that ye would altogether hold your peace! and it should be your wisdom.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hear now my reasoning, and hearken to the pleadings of my lips.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Will ye speak wickedly for God? and talk deceitfully for him?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Will ye accept his person? will ye contend for God?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Is it good that he should search you out? or as one man mocketh another, do ye so mock him?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 He will surely reprove you, if ye do secretly accept persons.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Shall not his excellency make you afraid? and his dread fall upon you?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your remembrances are like ashes, your bodies to bodies of clay.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Hold your peace, let me alone, that I may speak, and let come on me what will.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Why do I take my flesh in my teeth, and put my life in my hand?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Though he shall slay me, yet will I trust in him: but I will defend my own ways before him.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 He also shall be my salvation: for an hypocrite shall not come before him.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hear diligently my speech, and my declaration with your ears.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Behold now, I have ordered my cause; I know that I shall be justified.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Who is he that will plead with me? for now, if I hold my tongue, I shall give up the ghost.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Only do not two things to me: then will I not hide myself from thee.
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Withdraw thy hand far from me: and let not thy dread make me afraid.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Then call thou, and I will answer: or let me speak, and answer thou me.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 How many are my iniquities and sins? make me to know my transgression and my sin.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Why hidest thou thy face, and holdest me for thy enemy?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Wilt thou break a leaf driven to and fro? and wilt thou pursue the dry stubble?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 For thou writest bitter things against me, and makest me to possess the iniquities of my youth.
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 Thou puttest my feet also in the stocks, and observest carefully all my paths; thou settest a print upon the heels of my feet.
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 And he, as a rotten thing, consumeth, as a garment that is moth eaten.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
