Exodus 13
1 And the LORD spoke to Moses, saying,
И рече Господ Мојсију говорећи:
2 Sanctify to me all the firstborn, whatever openeth the womb among the children of Israel, both of man and of beast: it is mine.
Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје.
3 And Moses said to the people, Remember this day, when ye came out from Egypt, out of the house of bondage; for by strength of hand the LORD brought you out from this place: there shall no leavened bread be eaten.
И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изиђосте из Мисира, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем.
4 This day in the month Abib, ye came out.
Данас излазите, месеца Авива;
5 And it shall be when the LORD shall bring thee into the land of the Canaanites, and the Hittites, and the Amorites, and the Hivites, and the Jebusites, which he swore to thy fathers to give thee, a land flowing with milk and honey, that thou shalt keep this service in this month.
Па кад те Господ уведе у земљу хананејску и хетејску и аморејску и јевејску и јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада да служиш службу ову овог месеца;
6 Seven days shalt thou eat unleavened bread, and in the seventh day shall be a feast to the LORD.
Седам дана једи хлебове пресне, а седми дан нека је празник Господњи.
7 Unleavened bread shall be eaten seven days; and there shall no leavened bread be seen with thee, neither shall there be leaven seen with thee in all thy quarters.
Хлебови пресни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у целом крају твом.
8 And thou shalt show thy son in that day, saying, This is done because of that which the LORD did to me when I came forth out of Egypt.
И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира.
9 And it shall be for a sign to thee upon thy hand, and for a memorial between thy eyes, that the LORD’S law may be in thy mouth: for with a strong hand hath the LORD brought thee out of Egypt.
И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крепком извео Господ из Мисира.
10 Thou shalt therefore keep this ordinance in its season from year to year.
Зато врши закон овај на време, од године до године.
11 And it shall be when the LORD shall bring thee into the land of the Canaanites, as he swore to thee and to thy fathers, and shall give it to thee,
И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је,
12 That thou shall set apart to the LORD all that openeth the womb, and every firstling that cometh of a beast which thou hast; the males shall be the LORD’S.
Одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу.
13 And every firstling of a donkey thou shalt redeem with a lamb; and if thou wilt not redeem it, then thou shalt break his neck: and all the firstborn of man among thy children shalt thou redeem.
А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али сваког првенца човечјег између синова својих откупи.
14 And it shall be when thy son asketh thee in time to come, saying, What is this? that thou shalt say to him, By strength of hand the LORD brought us out from Egypt, from the house of bondage:
А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског.
15 And it came to pass, when Pharaoh would hardly let us go, that the LORD slew all the firstborn in the land of Egypt, both the firstborn of man, and the firstborn of beasts: therefore I sacrifice to the LORD all that openeth the womb, being males; but all the firstborn of my children I redeem.
Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем.
16 And it shall be for a token upon thy hand, and for frontlets between thy eyes: for by strength of hand the LORD brought us forth out of Egypt.
И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојим, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира.
17 And it came to pass, when Pharaoh had let the people go, that God led them not through the way of the land of the Philistines, although that was near; for God said, Lest the people repent when they see war, and they return to Egypt:
А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир.
18 But God led the people about, through the way of the wilderness of the Red sea: and the children of Israel went up armed from the land of Egypt.
Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изиђоше синови Израиљеви из земље мисирске.
19 And Moses took the bones of Joseph with him: for he had solemnly sworn the children of Israel, saying, God will surely visit you; and ye shall carry up my bones from here with you.
И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом.
20 And they took their journey from Succoth, and encamped in Etham, in the edge of the wilderness.
Тако отишавши из Сохота стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње.
21 And the LORD went before them by day in a pillar of a cloud, to lead them in the way; and by night in a pillar of fire, to give them light; to go by day and night:
А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу.
22 He took not away the pillar of the cloud by day, nor the pillar of fire by night, from before the people.
И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу.
