Romans 11
1 I say then, did God reject his people? May it never be. For I also am an Israelite, a descendant of Abraham, of the tribe of Benjamin.
Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2 God did not reject his people, whom he foreknew. Do you not know what the scripture says about Elijah, how he pleaded with God against Israel?
Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3 “Lord, they have killed your prophets, they have broken down your altars. I alone am left, and they are seeking my life.”
Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4 But what does God's answer say to him? “I have reserved for myself seven thousand men who have not bent the knee to Baal.”
А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5 Even so then, at this present time also there is a remnant because of the choice of grace.
Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6 But if it is by grace, it is no longer by works. Otherwise grace would no longer be grace.
Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7 What then? The thing that Israel was seeking, it did not obtain, but the chosen obtained it, and the rest were hardened.
Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8 It is just as it is written: “God has given them a spirit of dullness, eyes so that they should not see, and ears so that they should not hear, to this very day.”
Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9 Then David says, “Let their table become a net and a trap, a stumbling block and a retribution for them.
И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10 Let their eyes be darkened so that they may not see, and bend their backs continually.”
Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11 I say then, “Did they stumble so as to fall?” May it never be. Instead, by their failure, salvation has come to the Gentiles, in order to provoke them to jealousy.
Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12 Now if their failure is the riches of the world, and if their loss is the riches of the Gentiles, how much greater will their completion be?
А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13 But now I am speaking to you Gentiles, and as long as I am an apostle to the Gentiles, I take pride in my ministry.
Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14 Perhaps I will provoke to jealousy those who are of my own flesh. Perhaps we will save some of them.
Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15 For if their rejection means the reconciliation of the world, what will their acceptance be but life from the dead?
Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16 If the firstfruits are reserved, so is the lump of dough. If the root is reserved, so are the branches.
Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17 But if some of the branches were broken off, if you, a wild olive branch, were grafted in among them, and if you shared with them in the rich root of the olive tree,
Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18 do not boast over the branches. But if you do boast, it is not you who supports the root, but the root that supports you.
Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19 You will say then, “Branches were broken off so that I might be grafted in.”
А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 That is true. Because of their unbelief they were broken off, but you stand firm because of your faith. Do not think too highly of yourself, but fear.
Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21 For if God did not spare the natural branches, neither will he spare you.
Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22 Look at, then, the kind actions and the severity of God: severity came on the Jews who fell, but God's kindness comes on you, if you continue in his kindness. Otherwise you also will be cut off.
Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23 And even they, if they do not continue in their unbelief, will be grafted in. For God is able to graft them in again.
А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24 For if you were cut out of what is by nature a wild olive tree, and contrary to nature were grafted into a good olive tree, how much more will these Jews, who are the natural branches, be grafted back into their own olive tree?
Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25 For I do not want you to be uninformed, brothers, of this mystery, in order that you will not be wise in your own thinking. This mystery is that a partial hardening has occurred in Israel, until the completion of the Gentiles come in.
Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26 Thus all Israel will be saved, just as it is written: “Out of Zion will come the Deliverer. He will remove ungodliness from Jacob,
И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27 and this will be my covenant with them, when I will take away their sins.”
И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28 As far as the gospel is concerned, they are enemies for your sake. But as far as election is concerned, they are beloved because of their forefathers.
По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29 For the gifts and the call of God are unchangeable.
Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30 For you were formerly disobedient to God, but now you have received mercy because of their disobedience.
Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31 In the same way, now these Jews have been disobedient. The result was that by the mercy shown to you they may also now receive mercy.
Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
32 For God has shut up all into disobedience, in order that he might show mercy on all. (eleēsē g1653)
Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује. (eleēsē g1653)
33 Oh, the depth of the riches both of the wisdom and the knowledge of God! How unsearchable are his judgments, and his ways beyond discovering!
О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34 “For who has known the mind of the Lord or who has become his advisor?
Јер ко позна мисао Господњу?
35 Or who has first given anything to God, that God must repay him?”
Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
