Luke 12
1 In the meantime, when many thousands of the people were gathered together, so much that they trampled on each other, he began to say to his disciples first of all, “Beware of the yeast of the Pharisees, which is hypocrisy.
Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2 But there is nothing concealed that will not be revealed, and nothing hidden that will not be known.
Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3 So whatever you have said in the darkness will be heard in the light, and what you have spoken in the ear in the inner rooms will be proclaimed upon the housetops.
Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4 I say to you my friends, do not be afraid of those who kill the body, and after that they have no more that they can do.
Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5 But I will warn you about whom to fear. Fear the one who, after he has killed, has authority to throw you into hell. Yes, I say to you, fear him. (Geenna g1067)
Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. (Geenna g1067)
6 Are not five sparrows sold for two small coins? Yet not one of them is forgotten in the sight of God.
Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7 But even the hairs of your head are all numbered. Do not fear. You are more valuable than many sparrows.
А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8 I say to you, everyone who confesses me before men, the Son of Man will also confess before the angels of God,
Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9 but he who denies me before men will be denied before the angels of God.
А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10 Everyone who speaks a word against the Son of Man, it will be forgiven him, but to him who blasphemes against the Holy Spirit, it will not be forgiven.
И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11 When they bring you before the synagogues, the rulers, and the authorities, do not worry about how you will speak in your defense, or what you will say,
А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12 for the Holy Spirit will teach you in that hour what you should say.”
Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13 Then someone from the crowd said to him, “Teacher, tell my brother to divide the inheritance with me.”
Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14 Jesus said to him, “Man, who made me a judge or a mediator over you?”
А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15 He said to them, “Watch that you keep yourselves from all greedy desires, because a person's life does not consist of the abundance of his possessions.”
А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16 Then Jesus told them a parable, saying, “The field of a rich man yielded abundantly,
Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17 and he reasoned with himself, saying, 'What will I do, because I do not have a place to store my crops?'
И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18 He said, 'This is what I will do. I will pull down my barns and build bigger ones, and there I will store all of my grain and other goods.
И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19 I will say to my soul, “Soul, you have many goods stored up for many years. Rest easy, eat, drink, be merry.”'
И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20 But God said to him, 'Foolish man, tonight your soul is required of you, and the things you have prepared, whose will they be?'
А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21 That is what someone is like who stores up treasure for himself and is not rich toward God.”
Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22 Jesus said to his disciples, “Therefore I say to you, do not worry about your life, what you will eat—or about your body, what you will wear.
А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23 For life is more than food, and the body is more than clothes.
Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24 Consider the ravens, that they do not sow or reap. They have no storeroom or barn, but God feeds them. How much more valuable you are than the birds!
Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25 Which of you by being anxious can add a cubit to his lifespan?
А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26 If then you are not able to do such a very little thing, why do you worry about the rest?
А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27 Consider the lilies—how they grow. They do not labor, neither do they spin. Yet I say to you, even Solomon in all his glory was not clothed like one of these.
Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28 If God so clothes the grass in the field, which exists today, and tomorrow is thrown into the oven, how much more will he clothe you, O you of little faith!
А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29 Do not look for what you will eat and what you will drink, and do not be anxious.
И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30 For all the nations of the world look for these things, and your Father knows that you need them.
Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31 But seek his kingdom, and these things will be added to you.
Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32 Do not fear, little flock, because your Father is very pleased to give you the kingdom.
Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33 Sell your possessions and give to the poor. Make for yourselves purses which will not wear out—treasure in the heavens that does not run out, where no thief comes near, and no moth destroys.
Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34 For where your treasure is, there your heart will be also.
Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35 Let your long clothing be tucked in at your belt, and let your lamps be kept burning,
Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36 and be like people looking for their master when he returns from the marriage feast, so that when he comes and knocks, they may immediately open the door for him.
И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37 Blessed are those servants whom the master will find watching when he comes. Truly I say to you, he will tuck in his long clothing at his belt, and have them sit down at the table, and he will come and serve them.
Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38 If the master comes in the second watch of the night, or if even in the third watch, and finds them ready, blessed are those servants.
И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39 But understand this, that if the master of the house had known the hour the thief was coming he would not have let his house be broken into.
Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40 Be ready also, because you do not know the hour when the Son of Man comes.”
И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41 Peter said, “Lord, are you telling this parable only to us, or also to everyone?”
А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42 The Lord said, “Who then is the faithful and wise manager whom his lord will set over his other servants to give them their portion of food at the right time?
А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43 Blessed is that servant whom his lord finds doing that when he comes.
Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44 Truly I say to you that he will set him over all his property.
Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45 But if that servant says in his heart, 'My lord delays his return,' and begins to beat the male and female servants, and to eat and drink, and to become drunk,
Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46 the lord of that servant will come in a day when he does not expect, and in an hour that he does not know, and will cut him in pieces and appoint a place for him with the unfaithful.
Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47 That servant, having known his lord's will, and not having prepared or done according to his will, will be beaten with many blows.
А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48 But the one who did not know and did what deserved a beating, he will be beaten with a few blows. But everyone who has been given much, from them much will be required, and the one who has been entrusted with much, even more will be asked.
А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49 I came to cast fire upon the earth, and how I wish that it were already kindled.
Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50 But I have a baptism to be baptized with, and how I am distressed until it is completed!
Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51 Do you think that I came to bring peace on the earth? No, I tell you, but rather division.
Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52 For from now on there will be five in one house divided—three people against two, and two people against three.
Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53 They will be divided, father against son, and son against father; mother against daughter, and daughter against mother; mother-in-law against her daughter-in-law, and daughter-in-law against mother-in-law.”
Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54 Jesus was saying to the crowds also, “When you see a cloud rising in the west, immediately you say, 'A shower is coming,' and so it happens.
А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55 When a south wind is blowing, you say, 'There will be a scorching heat,' and it happens.
И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56 Hypocrites, you know how to interpret the appearance of the earth and the heavens, but how is it that you do not know how to interpret the present time?
Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57 Why do you not judge what is right for yourselves?
Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58 For when you go with your adversary before the magistrate, on the way make an effort to settle the matter with him so that he does not drag you to the judge, and so that the judge does not deliver you to the officer, and the officer does not throw you into prison.
Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59 I say to you, you will never come out from there until you have paid the very last bit of money.”
Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
