Luke 20
1 And yt fortuned in one of those dayes as he taught the people in the temple and preached the gospell: the hye prestes and the scribes came with the elders
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 and spake vnto him sayinge. Tell vs by what auctorite thou doest these thinges? Ether who is he yt gave ye this auctorite?
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 He answered and saide vnto the: I also will axe you a questio and answer me.
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 The baptyme of Iohn: was it from heaven or of men?
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 And they thought with in them selves sayinge: yf we shall saye from heave: he will saye: why then beleved ye him not?
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 But and yf we shall saye of men all ye people will stone vs. For they be persuaded that Ihon is a Prophet.
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 And they answered that they coulde not tell whence it was.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 And Iesus sayde vnto them: nether tell I you by what auctorite I do these thinges.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 Then begane he to put forthe to the people this similitude. A certayne man planted a vyneyarde and let it forthe to fermers and went him selfe into a straunge countre for a greate season.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 And when the tyme was come he sent a servaut to his tennauntes that they shuld geve him of the frutes of the vyneyarde. And the tennauntes dyd bet him and sent him awaye empty.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 And agayne he sent yet another servaunt. And they dyd bet him and foule entreated him also and sent him awaye emptye.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 Moreover he sent the thyrde to and him they wouded and cast out.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Then sayde the lorde of the vyneyarde: what shall I do? I will sende my deare sonne him peradventure they will reverence when they se him.
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 But when the fermers sawe him they thought in them selves sayinge: this is the heyre come let vs kyll him that the inheritaunce maye be oures.
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 And they cast him out of the vyneyarde and kylled him. Now what shall the Lorde of the vyneyarde do vnto them?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 He will come and destroye those fermers and will let out his vyneyarde to other. When they hearde that they sayde: God forbyd.
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 And he behelde them and sayde: what meaneth this then yt is wrytten: The stone that the bylders refused the same is made ye heed corner stone?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 whosoever stomble at that stone shalbe broken: but on whosoever it faul vpon it wyll grynde him to powder.
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 And the hye Prestes and the Scribes the same howre went about to laye hondes on him but they feared the people. For they perceaved that he had spoken this similitude agaynst them.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 And they watched him and sent forth spies which shuld fayne them selves perfecte to take him in his wordes and to delyvre him vnto the power and auctorite of the debite.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 And they axed him sayinge: Master we knowe that thou sayest and teachest ryght nother cosiderest thou eny manes degre but teachest the waye of God truly.
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Ys it laufull for vs to geve Cesar tribute or no?
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 He perceaved their craftynes and sayde vnto them: why tept ye me?
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 Shewe me a peny. Whose ymage and superscripcio hath it? They answered and sayde: Cesars.
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 And he sayde vnto them: Geve then vnto Cesar that which belongeth vnto Cesar: and to God that which pertayneth to God.
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 And they coulde not reprove his sayinge before the people. But they marvayled at his answer and helde their peace.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Then came to him certayne of the Saduces which denye that ther is eny resurreccio. And they axed him
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 sayinge: Master Moses wrote vnto vs if eny mannes brother dye havinge a wyfe and the same dye with out yssue: that then his brother shuld take his wyfe and reyse vp seede vnto his brother.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 Ther were seven brethren and the fyrste toke a wyfe and dyed with out children.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 And the seconde toke the wyfe and he dyed chyldlesse.
И узе други жену, и он умре без деце;
31 And the thyrde toke her and in lyke wyse the resydue of the seven and leeft no chyldren be hynde them and dyed.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Last of all the woma dyed also.
А после свих умре и жена.
33 Now at the resurreccio whose wyfe of them shall she be? For seven had her to wyfe.
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34 Iesus answered and sayde vnto them. The chyldre of this worlde mary wyves and are maryed (aiōn g165)
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 but they which shalbe made worthy to enioye that worlde and the resurreccion from deeth nether mary wyves nether are maryed (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 nor yet can dye eny moare. For they are equall vnto the angels: and are the sonnes of God in as moche as they are the chyldre of the resurreccion.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 And that the deed shall ryse agayne even Moses signified besydes the busshe when he sayde: the Lorde God of Adraham and the God of Isaac and the God of Iacob.
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 For he is not the God of the deed but of them which live. For all live in him.
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Then certayne of the Pharises answered and sayde: Master thou hast well sayde.
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 And after that durst they not axe him eny question at all.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 Then sayde he vnto them: how saye they that Christ is Davids sonne?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 And David him selfe sayth in the boke of the Psalmes: The Lorde sayde vnto my Lorde syt on my right honde
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 tyll I make thine enemys thy fothe stole.
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 Seinge David calleth him Lorde: How is he then his sonne.
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Then in the audience of all the people he sayde vnto his disciples
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 beware of the Scribes which desyre to goo in longe clothinge: and love gretynges in the markets and the hyest seates in the synagoges and chefe roumes at feastes
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 which devoure widdowes houses and that vnder a coloure of longe prayinge: the same shall receave greater damnacion.
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
