Psalms 74
1 An Instructive Psalm. Asaph’s. Wherefore, O God, hast thou cast off utterly? Shall thine anger smoke against the flock of thine own pasturing?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Remember thine own assembly thou didst acquire aforetime, Thou didst redeem the tribe of thine own inheritance, Mount Zion, wherein thou didst take up thy habitation.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Lift up thy steps unto the places utterly unsafe, All the mischief!—the foe in the sanctuary!
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Thine adversaries have roared in the midst of thine appointed meeting, They have set their ensigns as tokens!
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 One used to be known according as he carried up high—into the thicket of trees—the axes;
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 But, now, the doors thereof all together, with axes and hammers, they batter down.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 They have cast, into the fire, thy sanctuary, To the ground, have they profaned the habitation of thy Name.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 They have said in their heart, Let us suppress them altogether, They have burned up all the meeting-places of GOD in the land.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Our own signs, have we not seen, —There is no longer a prophet, —Neither is there with us, one who knoweth—How long!
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 How long, O God, shall the adversary, reproach? Shall the enemy revile thy Name perpetually?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Wherefore shouldst thou withdraw thy hand—thy right hand? [Bring it] out of the midst of thy bosom! (Selah)
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 But, God, hath been my king from aforetime, Working Deliverances in the midst of the earth.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Thou, didst cleave asunder, in thy might, the sea, Thou didst break in pieces the heads of the Crocodiles, [till they floated] on the waters;
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Thou, didst crush the heads of the Sea-Monster, Thou didst give him to be food, for the people of the deserts;
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Thou, didst cleave open fountain and torrent, Thou, didst dry up rivers of steady flow:
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Thine, is the day, Yea, thine, the night, Thou, didst establish moon and sun;
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Thou, didst set up all the bounds of the earth, As for summer and winter, thou, didst form them!
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Remember this, An enemy, hath reproached Yahweh, Yea, an impious people, have reviled thy Name.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Do not deliver up, to a wild beast, the life of thy turtle-dove, The living host of thine oppressed ones, do not forget perpetually.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Have respect to thy covenant, For the dark places of the earth are full of the habitations of violence.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 May the crushed one not again be confounded, As for the oppressed and the needy, let them praise thy Name.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Arise! O God, plead thine own cause, Remember the reproach of thee, from the impious one, all the day:
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Do not forget the voice of thine adversaries, The noise of thine assailants, ascending continually.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
