Proverbs 8
1 Doth not, wisdom, cry aloud? and, understanding, send forth her voice?
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 At the top of the high places above the way, at the place where paths meet, she taketh her stand:
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 Beside the gates, at the entrance of the city, —at the going in of the openings, she shouteth: —
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 Unto you, O men, I call, and, my voice, is unto the sons of men;
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 Understand, ye simple ones, shrewdness, and, ye dullards understand sense;
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Hear, for, princely things, will I speak, and the opening of my lips shall be of equity;
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 For, faithfulness, shall my mouth softly utter, but, the abomination of my lips, shall be lawlessness;
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 In righteousness, shall be all the sayings of my mouth, nothing therein, shall be crafty or perverse;
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 All of them, shall be plain, to them who would understand, and just, to such as would gain knowledge.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Receive my correction, and not silver, and knowledge, rather than choicest gold.
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 For better is wisdom, than ornaments of coral, and, no delightful things, can equal her.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 I, wisdom, inhabit shrewdness, —and, the knowledge of sagacious things, I gain.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 The reverence of Yahweh, is to hate wickedness: pride, arrogance, and the way of wickedness; And a mouth of perverse things, do I hate.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Mine, are counsel, and effective working, I, am understanding, mine, is valour:
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 By me, kings reign, and dignitaries decree righteousness;
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 By me, rulers govern, and nobles—all the righteous judges:
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 I love, them who love me, and, they who diligently seek me, find me:
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Riches and honour, are with me, lordly wealth, and righteousness;
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 Better is my fruit, than gold—yea fine gold, and mine increase, than choice silver;
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 In the way of righteousness, I march along, in the middle of the paths of justice:
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 That I may cause them who love me to inherit substance, and, their treasuries, I may fill.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 Yahweh, had constituted me the beginning of his way, before his works, at the commencement of that time;
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 At the outset of the ages, had I been established, in advance of the antiquities of the earth;
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 When there was no resounding deep, I had been brought forth, when there were no fountains, abounding with water;
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 Ere yet the mountains had been settled, before the hills, had I been brought forth;
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 Or ever he had made the land and the wastes, or the top of the dry parts of the world:
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 When he prepared the heavens, there, was I! When he decreed a vault upon the face of the resounding deep;
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 When he made firm the skies above, when the fountains of the resounding deep, waxed strong;
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 When he fixed for the sea its bound, that, the waters, should not go beyond his bidding, when he decreed the foundations of the earth: —
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 Then became I beside him, a firm and sure worker, then became I filled with delight, day by day, exulting before him on every occasion;
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 Exulting in the fruitful land of his earth, Yea, my fulness of delight, was with the sons of men.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 Now, therefore, ye sons, hearken to me, for how happy are they who, to my ways, pay regard!
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Hear ye correction, and be wise, and do not neglect.
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 How happy the man that doth hearken to me, —keeping guard at my doors, day by day, watching at the posts of my gates;
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 For, he that findeth me, findeth life, and hath obtained favour from Yahweh;
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 But, he that misseth me, wrongeth his own soul, all who hate me, love death.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
