Proverbs 31
1 The words of Lemuel the king, —the strain which was taught him by his mother: —
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 What, my son? and what, the son of my womb? aye what, the son of my vows?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Do not give, to women, thy strength, nor thy ways, to them who ruin kings.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 It is not for kings, O Lemuel, it is not for kings to drink wine, nor, for dignitaries, to desire strong drink,
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 Lest he drink, and forget that which is decreed, and alter the plea of any who are sorely oppressed.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Give strong drink, to him that is perishing, and wine, to such as are embittered in soul:
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 Let him drink, and forget his poverty, and, his wearying toil, let him remember no more.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Open thy mouth for the dumb, for the cause of all the children of the departed.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Open thy mouth—judge righteously, —and administer justice for the poor and the needy.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 A virtuous woman, who can find? for, far beyond corals, is her worth.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 The heart of her husband, trusteth her, and, gain, he shall not lack:
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 She doeth him good and not evil, all the days of her life:
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 She seeketh wool and flax, and worketh willingly with her hands:
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 She is like the ships of the merchant, from afar, she bringeth in her food;
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 And she riseth, while yet it is night, and giveth food to her household, and a task to her maidens:
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 She considereth a field, and procureth it, Out of the fruit of her hands, she planteth a vineyard:
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 She girdeth, with strength her loins, and putteth vigour into her arms:
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 She tasteth, whether, good, be her merchandise, and her lamp, goeth not out by night:
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Her hands, she putteth forth to the distaff, and, her palms, lay hold of the spindle:
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 Her palm, she spreadeth out to the oppressed, and, her hands, she extendeth to the needy:
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 She feareth not, for her household, because of the snow, for, all her household, are clothed with crimson:
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 Coverlets, she maketh for herself, Of white linen and of purple, is her clothing:
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Known in the gates, is her husband, when he sitteth, with the elders of the land:
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Fine linen wraps, she maketh and selleth, and, girdles, doth she deliver to the trader:
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Strength and dignity, are her clothing, and she laugheth at the time to come:
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Her mouth, she openeth with wisdom, and, the instruction of kindness, is on her tongue:
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 She looketh well to the goings of her household, and, the bread of idleness, will she not eat.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Her children rise up, and call her happy! her husband, and he praiseth her: —
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 Many daughters, have done virtuously, but, thou, excellest them all!
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Deceitful is loveliness and vain is beauty, The woman that revereth Yahweh, she, shall be praised:
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Give her of the fruit of her own hands, and let her own works, praise her in the gates.
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
