Proverbs 25
1 These also, are proverbs of Solomon, —which the men of Hezekiah king of Judah transcribed.
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2 The glory of God, is to conceal a thing, but, the glory of kings, is to search out a thing.
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3 The heavens for height, and the earth for depth, but, the heart of kings, cannot be searched.
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4 Remove the dross from the silver, and there cometh forth, to the refiner, a vessel:
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5 Remove a lawless man from before the king, that his throne, may be established in righteousness.
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6 Do not honour thyself before a king, nor, in the place of great men, do thou stand;
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7 For better it be said to thee, Come up hither, —than that thou be put lower down before a noble, whom thine own eyes, have beheld.
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8 Do not go forth to strive in haste, —lest [thou know not] what to do in the latter end thereof, when thy neighbour, hath put thee to shame.
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9 Thy contention, urge thou with thy neighbour, and, the secret of another, do not reveal:
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10 Lest he that heareth expose thee, and, the report concerning thee, turn not away.
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11 Golden fruit in figured silver baskets, is a word spoken on fitting occasion.
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12 A ring of gold, and a vessel of precious metal, is a wise reprover, on a hearing ear.
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13 As the cold of snow in the day of harvest, is a faithful messenger to them who send him, —when, the life of his masters, he restoreth.
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14 Clouds and wind, when rain there is none, is the man who boasteth himself of a pretended gift.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15 By long patience, is a judge persuaded, and, a soft tongue, breaketh the bone.
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16 Honey having found, eat to suffice thee, lest thou loathe it, and vomit it forth.
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17 Withhold thy foot from the house of thy neighbour, —lest he be weary of thee, and hate thee.
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18 A hammer and a sword, and a sharpened arrow, is a man becoming a false witness against his neighbour.
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19 A broken tooth and a faltering foot, is confidence in the treacherous, in the day of danger.
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20 As splendour of dress on a cold day—vinegar upon nitre, so is a singer with songs, unto a sad heart.
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21 If he that hateth thee hunger, give him bread to eat, and, if he be thirsty, give him water to drink;
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22 For, burning coals, shalt thou be heaping upon his head, —and, Yahweh, will repay thee.
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23 A north wind, bringeth forth rain, and, a face stirred with indignation, a secretive tongue.
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24 Better to dwell on the corner of the roof, than a quarrelsome wife, and a house in common.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25 As cold water to a thirsty soul, so is a good report from a far country.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26 A fountain fouled, a spring spoiled, is a righteous man tottering before one who is lawless.
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27 To eat honey in abundance, is not good, nor is, searching out their own honour, an honourable thing.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28 A city broken down without a wall, is a man who hath no control over his own spirit.
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
