Proverbs 18

1 A man seeketh, for satisfaction, going his own way, through all safe counsel, he breaketh.

Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

2 A dullard, delighteth not, in understanding, in nothing save the exposing of his own heart.

Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

3 When the lawless man cometh in, then cometh also contempt, and, with shame, reproach.

Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

4 Deep waters, are the words of a man’s mouth, —a bubbling brook, the well-spring of wisdom.

Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

5 To prefer a lawless man, is not good, thrusting away the righteous, in judgment.

Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

6 the lips of a dullard, enter into contention, and his mouth, for blows, crieth out.

Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

7 The mouth of a dullard, is his ruin, and, his lips, are a snare to his soul.

Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

8 the words of a tattler, are dainties, they, therefore go down into the chambers of the inner man.

Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

9 Surely he that is slothful in his work, brother, is he to a master at laying waste.

И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

10 A tower of strength, is the Name of Yahweh, thereinto, runneth the righteous, and is safe.

Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

11 The substance of a rich man, is his strong city, and like a high wall, in his imagination.

Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

12 Before grievous injury, a man’s heart is haughty, and, before honour, is humility.

Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

13 He that answereth before he heareth, a folly, it is to him, and, a reproach.

Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

14 The spirit of a man, sustaineth his sickness, but, a dejected spirit, who can bear it?

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

15 the heart of the intelligent, acquireth knowledge, yea, the ear of the wise, seeketh knowledge.

Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

16 The gift of a man, maketh room for him, and, before great men, setteth him down.

Дар човеку шири место и води га пред властеље.

17 Righteous is he that is first in his own cause, then cometh his neighbour, and thoroughly searcheth him.

Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

18 The lot causeth, contentions, to cease, and, the mighty, it parteth.

Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

19 A brother estranged, [is worse] than a strong city, —and, contentions, are as the bar of a citadel.

Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

20 Of the fruit of a man’s mouth, shall his inmost mind be satisfied, with the product of his lips, shall he be satisfied.

Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

21 Death and life, are in the power of the tongue, and, its friends, shall eat its fruits.

Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

22 Who hath found a wife, hath found a blessing, and hath obtained favour from Yahweh.

Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

23 Supplications, doth the poor man utter, but, the rich, answereth fiercely.

Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

24 A man having [many] friends, shall come to ruin, but there is a loving one, who sticketh closer than a brother.

Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.