John 13
1 Now, before the feast of the passover, Jesus, knowing that his hour had come, that he should remove out of this world unto the Father, having loved his own that were in the world, unto the end, loved them.
А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
2 And, supper, being in progress, the adversary, having already thrust into the heart of Judas son of Simon Iscariot, that he should deliver him up, —
И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
3 [Jesus] knowing that, all things, the Father had given unto him, into his hands, and that, from God, he had come, and, unto God, he was going,
Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
4 rouseth himself out of the supper, and layeth aside his garments, and taking a linen cloth, girded himself.
Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
5 Next, he poureth water into the wash-basin, and began to be washing the feet of the disciples, and to be wiping them with the linen cloth wherewith he was girded.
Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
6 So he cometh unto Simon Peter. He saith unto him—Lord, dost, thou, wash my feet?
Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
7 Jesus answered, and said unto him—What, I, am doing, thou, knowest not, as yet; howbeit, thou shalt got to know, hereafter.
Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
8 Peter saith unto him—In nowise shalt thou, ever, wash my feet. Jesus answered him—If I wash thee not, thou hast no part with me. (aiōn g165)
Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. (aiōn g165)
9 Simon Peter saith unto him—Lord! not my feet only, but my hands also, and my head.
Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
10 Jesus saith unto him—He that hath bathed himself, hath no need [save as to the feet] to get washed; but is pure, as a whole. And, ye, are, pure, but not ye, all.
Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11 For he know the man that was delivering him up; therefore, said he—Not ye all, are pure.
Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
12 When, therefore, he had washed their feet, and taken his garments, and reclined, again said he unto them—Are ye taking note, what I have done unto you?
А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13 Ye, call me, The Teacher, and, The Lord, —and, well, say, for I am.
Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
14 If then, I, have washed your feet, —[I] The Lord, and, The Teacher, ye also, ought to wash, one another’s, feet;
Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
15 For, an example, have I given you, —that, just as, I, did unto you, ye also, should be doing.
Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
16 Verily, verily, I say unto you—A servant is not greater than his lord, neither one sent forth greater than he that sent him.
Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
17 If, these things, ye know, happy, are ye, if ye be doing them.
Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
18 Not, concerning you all, am I speaking, —for, I, know of whom I made choice; but…that, the Scripture, might be fulfilled: He that feedeth on my bread, hath lifted up against me, his heel.
Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
19 Henceforth, I tell you, before it cometh to pass, —that ye may believe, whensoever it doth come to pass, that, I, am he.
Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
20 Verily, verily, I say unto you—He that receiveth whomsoever I shall send, receiveth, me; and, he that receiveth, me, receiveth him that sent me.
Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
21 These things, having said, Jesus, was troubled in spirit, and bare witness, and said—Verily, verily, I say unto you—One from among you, will deliver me up.
Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
22 The disciples began to look one at another, being at a loss concerning whom he was speaking.
Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
23 One of Jesus’ disciples was reclining in his bosom, one whom Jesus loved:
А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
24 so Simon Peter beckoneth unto the same, and saith unto him—Say, Who is it? concerning whom he speaketh.
Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
25 He, falling back thus, upon the breast of Jesus, saith unto him—Lord! who is it?
А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
26 Jesus, therefore, answereth—That one, it is, for whom, I, shall dip the morsel, and give unto him. So, dipping the morsel, he taketh and giveth it unto Judas, son of Simon Iscariot.
Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
27 And, after the morsel, then, entered, Satan, into that man. Jesus, therefore, saith unto him—What thou art doing, do quickly!
И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
28 But, as to this, none of them who were reclining with him knew respecting what, he said it to him.
А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
29 For, some, were thinking, since Judas held the bag, that Jesus was saying to him—Buy the things of which we have, need, for the feast; or that, unto the destitute, he should give something.
А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
30 So, he, taking the morsel, went out straightway; —and it was night.
А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
31 When, therefore, he had gone out, Jesus saith—Just now, was, the Son of Man, glorified, and, God, was glorified in him;
Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
32 And, God, will glorify him, in himself, —and, straightway, glorify him.
Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
33 Dear children! Yet a little, am I, with you. Ye shall seek me, and, just as I said unto the Jews, Whither, I, go, ye, cannot come, unto you also, I say it, even now.
Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
34 A new commandment, give I unto you, —That ye be loving one another: Just as I loved you, that, ye also, be loving one another:
Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35 By this, shall all men take knowledge, that, my disciples, ye are, —If ye have, love, one to another.
По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
36 Simon Peter saith unto him—Lord! whither dost thou withdraw? Jesus answered—Whither I withdraw, thou canst not, now, follow me, but thou shalt follow, hereafter.
Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
37 Peter saith unto him—Lord! why, cannot I follow thee, even now? My life, in thy behalf, will I lay down.
Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
38 Jesus answereth—Thy life, in my behalf, wilt thou lay down? Verily, verily, I say unto thee—In nowise shall a cock crow till thou hast denied me, thrice.
Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
