Joel 1

1 The word of Yahweh, which came unto Joel, son of Pethuel.

Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.

2 Hear this, ye elders, and give ear, all ye inhabitants of the land, —hath this ever happened in your days? or in the days of your fathers?

Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?

3 Concerning it, to your children, tell ye the story, —and your children, to their children, and their children, to the generation following: —

Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.

4 That which was left by the creeping locust, hath the swarming locust eaten, and, that which was left by the swarming locust, hath the grass locust eaten; and, that which was left by the grass locust, hath the corn locust eaten.

Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.

5 Awake, ye drunkards, and weep, and howl, all ye drinkers of wine, —over the new wine, because it hath been cut off from your mouth.

Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.

6 For, a nation, hath come up over my land, bold, and without number, —his teeth, are the teeth of a lion, and, the fangs of a lioness, hath he!

Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.

7 He hath turned my vine to a waste, and my fig-tree to splinters, —he hath, barked it clean, and cast it down, bleached are its branches.

Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.

8 Wail thou, like a virgin girded with sackcloth, for the owner of her youth.

Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.

9 Cut off are the meal-offering and the drink-offering, from the house of Yahweh, —In grief are the priests, the attendants on Yahweh: —

Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.

10 Laid waste is the field, in grief is the soil, —for laid waste is the corn, abashed is the new wine, languisheth the oil.

Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

11 Turn pale, ye husbandmen, howl, ye vinedressers, over the wheat, and over the barley, —for perished is the harvest of the field.

Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;

12 The vine, is abashed, and, the fig-tree, languisheth, —pomegranate, palm also, and apple—all the trees of the field, have withered, Yea abashed is gladness, away from the sons of men.

Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.

13 Gird yourselves and beat the breast—ye priests, howl, ye attendants of the altar, go in and wrap yourselves for the night in sackcloth, ye attendants on my God, —for, withholden from the house of your God, are the meal-offering and the drink- offering.

Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.

14 Hallow ye a fast, Call a solemn assembly, Gather, O elders, all the inhabitants of the land, unto the house of Yahweh your God, —and make ye outcry unto Yahweh.

Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:

15 Alas for the day! For near is the day of Yahweh, and, as a veritable Destruction from the Destroyer, shall it come.

Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.

16 Is it not, before our eyes, that, food, hath been cut off? From the house of our God, rejoicing and exultation.

Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?

17 Rotted hath the seed, under their clods, Laid waste are their stores, Thrown down are the garners, —Yea abashed is the corn.

Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

18 How do the beasts groan! Perplexed are the herds of oxen, because there is no pasture for them, —even, the flocks of sheep, are destroyed!

Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.

19 Unto thee, O Yahweh, will I cry, —for, a fire, hath consumed the pastures of the wilderness, and, a flame, hath set ablaze all the trees of the field.

К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.

20 Even the beasts of the field, moan unto thee, —because dried up are the channels of water, and, a fire, hath devoured the pastures of the wilderness.

И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.