Job 15
1 Then responded Eliphaz the Temanite, and said:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Should, a wise man, answer unreal knowledge? or fill, with the east wind, his inner man?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Disputing with discourse that doth no good, or with speech, wherein is no profit?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 But, thou, wouldst take away reverence, and wouldst attain unto meditation before GOD.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 For thine own mouth would teach thine iniquity, and thou wouldst choose the tongue of the crafty.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Thine own mouth shall condemn thee, and, not I, And, thine own lips, shall testify against thee.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 The first of mankind, wast thou born? Or, before the hills, wast thou brought forth?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 In the secret council of GOD, hast thou been wont to hearken? Or canst thou attain for thyself unto wisdom?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 What knowest thou, that we know not? [What] understandest thou, and the same, is not with us?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 Both hoary and venerable, are among us, one mightier than thy father in days!
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Too small for thee, are the consolations of GOD? or a word spoken gently with thee?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 How doth thine own heart carry thee away, and how thine eyes do roll!
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 For thy spirit, replieth against GOD, and thou bringest forth—out of thy mouth—words!
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 What is a mortal, that he should be pure? or that righteous should be one born of a woman?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Lo! in his holy ones, he putteth not confidence, and, the heavens, are not pure in his eyes:
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 How much less when one is detested and corrupt, a man who drinketh in—like water—perversity.
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 I will tell thee—hear me, Since this I have seen, I must needs declare it.
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 Which, wise men, tell, and deny not [that which is] from their fathers.
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 To them alone, was the earth given, and no alien passed through their midst:
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 All the days of the lawless man, he, doth writhe with pain, and, the number of years, is hidden from the tyrant;
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 A noise of dreadful things, is in his ears, In prosperity, the destroyer cometh upon him;
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 He hath no confidence to come back out of darkness, he, being destined to the power oft the sword;
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 A wanderer, he, for bread, [saying] Where [is it]? He knoweth that, prepared by his own hand, is the day of darkness;
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Distress and anguish shall startle him, It shall overpower him, like a king ready for the onset:
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 Because he had stretched out—against GOD—his hand, and, against the Almighty, had been wont to behave himself proudly;
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 He used to run against him with uplifted neck, with the stout bosses of his bucklers;
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 For he had covered his face with his fatness, and had gathered a superabundance on his loins;
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 And had inhabited demolished cities, houses, wherein men would not dwell, that were destined to become heaps.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 He shall not be rich, nor shall his substance continue, neither shall their shadow stretch along on the earth;
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 He shall not depart out of darkness, his young branch, shall the flame dry up, and he shall depart, by the breath of his own mouth!
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Let no one trust in him that—by vanity—is deceived, for, vanity, shall be his recompense;
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 Before his day, shall it be accomplished, with, his palm-top, not covered with leaves;
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 He shall wrong—like a vine—his sour grapes, and shall cast off—as an olive-tree—his blossom.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 For, the family of the impious, is unfruitful, and, a fire, hath devoured the tents of bribery;
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 Conceiving mischief, and bringing forth iniquity, yea, their inmost soul, prepareth deceit.
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
