Psalms 77
1 For the Chief Musician; after the manner of Jeduthun. A Psalm of Asaph. I will cry unto God with my voice; even unto God with my voice, and he wilt give ear unto me.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 In the day of my trouble I sought the Lord: my hand was stretched out in the night, and slacked not; my soul refused to be comforted.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 I remember God, and am disquieted: I complain, and my spirit is overwhelmed. (Selah)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Thou holdest mine eyes watching: I am so troubled that I cannot speak.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 I have considered the days of old, the years of ancient times.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 I call to remembrance my song in the night: I commune with mine own heart; and my spirit made diligent search.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Will the Lord cast off for ever? and will he be favourable no more?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Is his mercy clean gone for ever? doth his promise fail for evermore?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Hath God forgotten to be gracious? hath he in anger shut up his tender mercies? (Selah)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 And I said, This is my infirmity; [but I will remember] the years of the right hand of the Most High.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 I will make mention of the deeds of the LORD; for I will remember thy wonders of old.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 I will meditate also upon all thy work, and muse on thy doings.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Thy way, O God, is in the sanctuary: who is a great god like unto God?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Thou art the God that doest wonders: thou hast made known thy strength among the peoples.
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Thou hast with thine arm redeemed thy people, the sons of Jacob and Joseph. (Selah)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 The waters saw thee, O God; the waters saw thee, they were afraid: the depths also trembled.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 The clouds poured out water; the skies sent out a sound: thine arrows also went abroad.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 The voice of thy thunder was in the whirlwind; the lightnings lightened the world: the earth trembled and shook.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Thy way was in the sea, and thy paths in the great waters, and thy footsteps were not known.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Thou leddest thy people like a flock, by the hand of Moses and Aaron.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
