Psalms 73
1 A Psalm of Asaph. Surely God is good to Israel, [even] to such as are pure in heart.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 But as for me, my feet were almost gone; my steps had well nigh slipped.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 For I was envious at the arrogant, when I saw the prosperity of the wicked.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 For there are no bands in their death: but their strength is firm.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 They are not in trouble as [other] men; neither are they plagued like [other] men.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Therefore pride is as a chain about their neck; violence covereth them as a garment.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Their eyes stand out with fatness: they have more than heart could wish.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 They scoff, and in wickedness utter oppression: they speak loftily.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 They have set their mouth in the heavens, and their tongue walketh through the earth.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Therefore his people return hither: and waters of a full [cup] are wrung out by them.
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 And they say, How doth God know? and is there knowledge in the Most High?
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Behold, these are the wicked; and, being alway at ease, they increase in riches.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Surely in vain have I cleansed my heart, and washed my hands in innocency;
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 For all the day long have I been plagued, and chastened every morning.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 If I had said, I will speak thus; behold, I had dealt treacherously with the generation of thy children.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 When I thought how I might know this, it was too painful for me;
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 Until I went into the sanctuary of God, and considered their latter end.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Surely thou settest them in slippery places: thou castest them down to destruction.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 How are they become a desolation in a moment! they are utterly consumed with terrors.
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 As a dream when one awaketh; so, O Lord, when thou awakest, thou shalt despise their image.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 For my heart was grieved, and I was pricked in my reins:
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 So brutish was I, and ignorant; I was [as] a beast before thee.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Nevertheless I am continually with thee: thou hast holden my right hand.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 Thou shalt guide me with thy counsel, and afterward receive me to glory.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Whom have I in heaven [but thee]? and there is none upon earth that I desire beside thee.
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 My flesh and my heart faileth: [but] God is the strength of my heart and my portion for ever.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 For, lo, they that are far from thee shall perish: thou hast destroyed all them that go a whoring from thee.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 But it is good for me to draw near unto God: I have made the Lord GOD my refuge, that I may tell of all thy works.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
