Psalms 44
1 For the Chief Musician; [a Psalm] of the sons of Korah. Maschil. We have heard with our ears, O God, our fathers have told us, what work thou didst in their days, in the days of old.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Thou didst drive out the nations with thy hand, and plantedst them in; thou didst afflict the peoples, and didst spread them abroad.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 For they gat not the land in possession by their own sword, neither did their own arm save them: but thy right hand, and thine arm, and the light of thy countenance, because thou hadst a favour unto them.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Thou art my King, O God: command deliverance for Jacob.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Through thee will we push down our adversaries: through thy name will we tread them under that rise up against us.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 For I will not trust in my bow, neither shall my sword save me.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 But thou hast saved us from our adversaries, and hast put them to shame that hate us.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 In God have we made our boast all the day long, and we will give thanks unto thy name for ever. (Selah)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 But now thou hast cast [us] off, and brought us to dishonour; and goest not forth with our hosts.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Thou makest us to turn back from the adversary: and they which hate us spoil for themselves.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Thou hast given us like sheep [appointed] for meat; and hast scattered us among the nations.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Thou sellest thy people for nought, and hast not increased [thy wealth] by their price.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Thou makest us a reproach to our neighbours, a scorn and a derision to them that are round about us.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Thou makest us a byword among the nations, a shaking of the head among the peoples.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 All the day long is my dishonour before me, and the shame of my face hath covered me,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 For the voice of him that reproacheth and blasphemeth; by reason of the enemy and the avenger.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 All this is come upon us; yet have we not forgotten thee, neither have we dealt falsely in thy covenant.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Our heart is not turned back, neither have our steps declined from thy way;
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 That thou hast sore broken us in the place of jackals, and covered us with the shadow of death.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 If we have forgotten the name of our God, or spread forth our hands to a strange god;
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Shall not God search this out? for he knoweth the secrets of the heart.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Yea, for thy sake are we killed all the day long; we are counted as sheep for the slaughter.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Awake, why sleepest thou, O Lord? arise, cast [us] not off for ever.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Wherefore hidest thou thy face, and forgettest our affliction and our oppression?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 For our soul is bowed down to the dust: our belly cleaveth unto the earth.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Rise up for our help, and redeem us for thy lovingkindness’ sake.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
