Proverbs 1
1 The proverbs of Solomon the son of David, king of Israel:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 To know wisdom and instruction; to discern the words of understanding;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 To receive instruction in wise dealing, in righteousness and judgment and equity;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 To give subtilty to the simple, to the young man knowledge and discretion:
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 That the wise man may hear, and increase in learning; and that the man of understanding may attain unto sound counsels:
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 To understand a proverb, and a figure; the words of the wise, and their dark sayings.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 The fear of the LORD is the beginning of knowledge: [but] the foolish despise wisdom and instruction.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 My son, hear the instruction of thy father, and forsake not the law of thy mother:
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 For they shall be a chaplet of grace unto thy head, and chains about thy neck.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 My son, if sinners entice thee, consent thou not.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If they say, Come with us, let us lay wait for blood, let us lurk privily for the innocent without cause;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Let us swallow them up alive as Sheol, and whole, as those that go down into the pit; (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 We shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoil;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Thou shalt cast thy lot among us; we will all have one purse:
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 My son, walk not thou in the way with them; refrain thy foot from their path:
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For their feet run to evil, and they make haste to shed blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 For in vain is the net spread, in the eyes of any bird:
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 And these lay wait for their own blood, they lurk privily for their own lives.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 So are the ways of every one that is greedy of gain; it taketh away the life of the owners thereof.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdom crieth aloud in the street; she uttereth her voice in the broad places;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 She crieth in the chief place of concourse; at the entering in of the gates, in the city, she uttereth her words:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 How long, ye simple ones, will ye love simplicity? and scorners delight them in scorning, and fools hate knowledge?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Turn you at my reproof: behold, I will pour out my spirit unto you, I will make known my words unto you.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Because I have called, and ye refused; I have stretched out my hand, and no man regarded;
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 But ye have set at nought all my counsel, and would none of my reproof:
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 I also will laugh in [the day of] your calamity; I will mock when your fear cometh;
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 When your fear cometh as a storm, and your calamity cometh on as a whirlwind; when distress and anguish come upon you.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Then shall they call upon me, but I will not answer; they shall seek me diligently, but they shall not find me:
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 For that they hated knowledge, and did not choose the fear of the LORD:
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 They would none of my counsel; they despised all my reproof:
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Therefore shall they eat of the fruit of their own way, and be filled with their own devices.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 For the backsliding of the simple shall slay them, and the prosperity of fools shall destroy them.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 But whoso hearkeneth unto me shall dwell securely, and shall be quiet without fear of evil.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
