Proverbs 8
1 Doth not wisdom cry, and understanding put forth her voice?
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 In the top of high places by the way, where the paths meet, she standeth;
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 Beside the gates, at the entry of the city, at the coming in at the doors, she crieth aloud:
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 Unto you, O men, I call; and my voice is to the sons of men.
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 O ye simple, understand subtilty; and, ye fools, be ye of an understanding heart.
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Hear, for I will speak excellent things; and the opening of my lips shall be right things.
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 For my mouth shall utter truth; and wickedness is an abomination to my lips.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 All the words of my mouth are in righteousness; there is nothing crooked or perverse in them.
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 They are all plain to him that understandeth, and right to them that find knowledge.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Receive my instruction, and not silver; and knowledge rather than choice gold.
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 For wisdom is better than rubies; and all the things that may be desired are not to be compared unto her.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 I wisdom have made subtilty my dwelling, and find out knowledge [and] discretion.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 The fear of the LORD is to hate evil: pride, and arrogancy, and the evil way, and the froward mouth, do I hate.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Counsel is mine, and sound knowledge: I am understanding; I have might.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 By me kings reign, and princes decree justice.
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 By me princes rule, and nobles, [even] all the judges of the earth.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 I love them that love me; and those that seek me diligently shall find me.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Riches and honour are with me; [yea], durable riches and righteousness.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 My fruit is better than gold, yea, than fine gold; and my revenue than choice silver.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 I walk in the way of righteousness, in the midst of the paths of judgment:
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 That I may cause those that love me to inherit substance, and that I may fill their treasuries.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 The LORD possessed me in the beginning of his way, before his works of old.
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 I was set up from everlasting, from the beginning, or ever the earth was.
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 When there were no depths, I was brought forth; when there were no fountains abounding with water.
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 Before the mountains were settled, before the hills was I brought forth:
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 While as yet he had not made the earth, nor the fields, nor the beginning of the dust of the world.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 When he established the heavens, I was there: when he set a circle upon the face of the deep:
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 When he made firm the sides above: when the fountains of the deep became strong:
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 When he gave to the sea its bound, that the waters should not transgress his commandment: when he marked out the foundations of the earth:
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 Then I was by him, [as] a master workman: and I was daily [his] delight, rejoicing always before him;
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 Rejoicing in his habitable earth; and my delight was with the sons of men.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 Now therefore, [my] sons, hearken unto me: for blessed are they that keep my ways.
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Hear instruction, and be wise, and refuse it not.
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Blessed is the man that heareth me, watching daily at my gates, waiting at the posts of my doors.
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 For whoso findeth me findeth life, and shall obtain favour of the LORD.
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 But he that sinneth against me wrongeth his own soul: all they that hate me love death.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
