Proverbs 29
1 He that being often reproved hardeneth his neck shall suddenly be broken, and that without remedy.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 When the righteous are increased, the people rejoice: but when a wicked man beareth rule, the people sigh.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Whoso loveth wisdom rejoiceth his father: but he that keepeth company with harlots wasteth [his] substance.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 The king by judgment establisheth the land: but he that exacteth gifts overthroweth it.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 A man that flattereth his neighbour spreadeth a net for his steps.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 In the transgression of an evil man there is a snare: but the righteous doth sing and rejoice.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 The righteous taketh knowledge of the cause of the poor: the wicked hath not understanding to know [it].
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Scornful men set a city in a flame: but wise men turn away wrath.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 If a wise man hath a controversy with a foolish man, whether he be angry or laugh, there will be no rest.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 The bloodthirsty hate him that is perfect: and as for the upright, they seek his life.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 A fool uttereth all his anger: but a wise man keepeth it back and stilleth it.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 If a ruler hearkeneth to falsehood, all his servants are wicked.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 The poor man and the oppressor meet together: the LORD lighteneth the eyes of them both.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 The king that faithfully judgeth the poor, his throne shall be established for ever.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 The rod and reproof give wisdom: but a child left to himself causeth shame to his mother.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 When the wicked are increased, transgression increaseth: but the righteous shall look upon their fall.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Correct thy son, and he shall give thee rest; yea, he shall give delight unto thy soul.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Where there is no vision, the people cast off restraint: but he that keepeth the law, happy is he.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 A servant will not be corrected by words: for though he understand he will not give heed.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Seest thou a man that is hasty in his words? there is more hope of a fool than of him.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 He that delicately bringeth up his servant from a child shall have him become a son at the last.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 An angry man stirreth up strife, and a wrathful man aboundeth in transgression.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 A man’s pride shall bring him low: but he that is of a lowly spirit shall obtain honour.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Whoso is partner with a thief hateth his own soul: he heareth the adjuration and uttereth nothing.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 The fear of man bringeth a snare: but whoso putteth his trust in the LORD shall be safe.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Many seek the ruler’s favour: but a man’s judgment [cometh] from the LORD.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 An unjust man is an abomination to the righteous: and he that is upright in the way is an abomination to the wicked.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
