Proverbs 24
1 Be not thou envious against evil men, neither desire to be with them.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 For their heart studieth oppression, and their lips talk of mischief.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Through wisdom is an house builded; and by understanding it is established:
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 And by knowledge are the chambers filled with all precious and pleasant riches.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 A wise man is strong; yea, a man of knowledge increaseth might.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 For by wise guidance thou shalt make thy war: and in the multitude of counsellors there is safety.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Wisdom is too high for a fool: he openeth not his mouth in the gate.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 He that deviseth to do evil, men shall call him a mischievous person.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 The thought of the foolish is sin: and the scorner is an abomination to men.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 If thou faint in the day of adversity, thy strength is small.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Deliver them that are carried away unto death, and those that are ready to be slain see that thou hold back.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 If thou sayest, Behold, we knew not this: doth not he that weigheth the hearts consider it? and he that keepeth thy soul, doth not he know it? and shall not he render to every man according to his work?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 My son, eat thou honey, for it is good; and the honeycomb, which is sweet to thy taste:
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 So shalt thou know wisdom to be unto thy soul: if thou hast found it, then shall there be a reward, and thy hope shall not be cut off.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Lay not wait, O wicked man, against the habitation of the righteous; spoil not his resting place:
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 For a righteous man falleth seven times, and riseth up again: but the wicked are overthrown by calamity.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Rejoice not when thine enemy falleth, and let not thine heart be glad when he is overthrown:
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 Lest the LORD see it, and it displease him, and he turn away his wrath from him.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Fret not thyself because of evil-doers; neither be thou envious at the wicked:
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 For there will be no reward to the evil man; the lamp of the wicked shall be put out.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 My son, fear thou the LORD and the king: [and] meddle not with them that are given to change:
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 For their calamity shall rise suddenly; and who knoweth the destruction of them both?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 These also are [sayings] of the wise. To have respect of persons in judgment is not good.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 He that saith unto the wicked, Thou art righteous; peoples shall curse him, nations shall abhor him:
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 But to them that rebuke [him] shall be delight, and a good blessing shall come upon them.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 He kisseth the lips that giveth a right answer.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Prepare thy work without, and make it ready for thee in the field; and afterwards build thine house.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Be not a witness against thy neighbour without cause; and deceive not with thy lips.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Say not, I will do so to him as he hath done to me; I will render to the man according to his work.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 I went by the field of the slothful, and by the vineyard of the man void of understanding;
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 And, lo, it was all grown over with thorns, the face thereof was covered with nettles, and the stone wall thereof was broken down.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Then I beheld, and considered well: I saw, and received instruction.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 [Yet] a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep:
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 So shall thy poverty come as a robber; and thy want as an armed man.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
