Proverbs 19
1 Better is the poor that walketh in his integrity than he that perverse in his lips and is a fool.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Also, that the soul be without knowledge is not good; and he that hasteth with his feet sinneth.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 The foolishness of man subverteth his way; and his heart fretteth against the LORD.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Wealth addeth many friends: but the poor is separated from his friend.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 A false witness shall not be unpunished; and he that uttereth lies shall not escape.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Many will entreat the favour of the liberal man: and every man is a friend to him that giveth gifts.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 All the brethren of the poor do hate him: how much more do his friends go far from him! he pursueth [them with] words, [but] they are gone.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 He that getteth wisdom loveth his own soul: he that keepeth understanding shall find good.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 A false witness shall not be unpunished; and he that uttereth lies shall perish.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Delicate living is not seemly for a fool; much less for a servant to have rule over princes.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 The discretion of a man maketh him slow to anger; and it is his glory to pass over a transgression.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 The king’s wrath is as the roaring of a lion; but his favour is as dew upon the grass.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 A foolish son is the calamity of his father: and the contentions of a wife are a continual dropping.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 House and riches are an inheritance from fathers: but a prudent wife is from the LORD.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Slothfulness casteth into a deep sleep; and the idle soul shall suffer hunger.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 He that keepeth the commandment keepeth his soul: [but] he that is careless of his ways shall die.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 He that hath pity upon the poor lendeth unto the LORD, and his good deed will he pay him again.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Chasten thy son, seeing there is hope; and set not thy heart on his destruction.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 A man of great wrath shall bear the penalty: for if thou deliver [him], thou must do it yet again.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Hear counsel, and receive instruction, that thou mayest be wise in thy latter end.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 There are many devices in a man’s heart; but the counsel of the LORD, that shall stand.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 The desire of a man is [the measure of] his kindness: and a poor man is better than a liar.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 The fear of the LORD [tendeth] to life: and he [that hath it] shall abide satisfied; he shall not be visited with evil.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 The sluggard burieth his hand in the dish, and will not so much as bring it to his mouth again.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 smite a scorner, and the simple will learn prudence: and reprove one that hath understanding, [and] he will understand knowledge.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 He that spoileth his father, and chaseth away his mother, is a son that causeth shame and bringeth reproach.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Cease, my son, to hear instruction [only] to err from the words of knowledge.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 A worthless witness mocketh at judgment: and the mouth of the wicked swalloweth iniquity.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Judgments are prepared for scorners, and stripes for the back of fools.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
