Proverbs 18
1 He that separateth himself seeketh [his own] desire, and rageth against all sound wisdom.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 A fool hath no delight in understanding, but only that his heart may reveal itself.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 When the wicked cometh, there cometh also contempt, and with ignominy cometh reproach.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 The words of a man’s mouth are as deep waters; the wellspring of wisdom is as a flowing brook.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 To accept the person of the wicked is not good, [nor] to turn aside the righteous in judgment.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 A fool’s lips enter into contention, and his mouth calleth for stripes.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 A fool’s mouth is his destruction, and his lips are the snare of his soul.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 The words of a whisperer are as dainty, morsels, and they go down into the innermost parts of the belly.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 He also that is slack in his work is brother to him that is a destroyer.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 The name of the LORD is a strong tower: the righteous runneth into it, and is safe.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 The rich man’s wealth is his strong city, and as an high wall in his own imagination.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Before destruction the heart of man is haughty, and before honour [goeth] humility.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 He that giveth answer before he heareth, it is folly and shame unto him.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 The spirit of a man will sustain his infirmity; but a broken spirit who can bear?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 The heart of the prudent getteth knowledge; and the ear of the wise seeketh knowledge.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 A man’s gift maketh room for him, and bringeth him before great men.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 He that pleadeth his cause first [seemeth] just; but his neighbour cometh and searcheth him out.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 The lot causeth contentions to cease, and parteth between the mighty.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 A brother offended [is harder to be won] than a strong city: and [such] contentions are like the bars of a castle.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 A man’s belly shall be filled with the fruit of his mouth; with the increase of his lips shall he be satisfied.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Death and life are in the power of the tongue; and they that love it shall eat the fruit thereof.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Whoso findeth a wife findeth a good thing, and obtaineth favour of the LORD.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 The poor useth entreaties: but the rich answereth roughly.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 He that maketh many friends [doeth it] to his own destruction: but there is a friend that sticketh closer than a brother.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
