Proverbs 14
1 Every wise woman buildeth her house: but the foolish plucketh it down with her own hands.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 He that walketh in his uprightness feareth the LORD: but he that is perverse in his ways despiseth him.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 In the mouth of the foolish is a rod of pride: but the lips of the wise shall preserve them.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Where no oxen are, the crib is clean: but much increase is by the strength of the ox.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 A faithful witness will not lie: but a false witness uttereth lies.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 A scorner seeketh wisdom, and [findeth it] not: but knowledge is easy unto him that hath understanding.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Go into the presence of a foolish man, and thou shalt not perceive [in him] the lips of knowledge.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 The wisdom of the prudent is to understand his way: but the folly of fools is deceit.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 The foolish make a mock at guilt: but among the upright there is good will.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 The heart knoweth its own bitterness; and a stranger doth not intermeddle with its joy.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 The house of the wicked shall be overthrown: but the tent of the upright shall flourish.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 There is a way which seemeth right unto a man, but the end thereof are the ways of death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Even in laughter the heart is sorrowful; and the end of mirth is heaviness.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 The backslider in heart shall be filled with his own ways: and a good man [shall be satisfied] from himself.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 The simple believeth every word: but the prudent man looketh well to his going.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 A wise man feareth, and departeth from evil: but the fool beareth himself insolently, and is confident.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 He that is soon angry will deal foolishly: and a man of wicked devices is hated.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 The simple inherit folly: but the prudent are crowned with knowledge.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 The evil bow before the good; and the wicked at the gates of the righteous.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 The poor is hated even of his own neighbour: but the rich hath many friends.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 He that despiseth his neighbour sinneth: but he that hath pity on the poor, happy is he.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Do they not err that devise evil? but mercy and truth [shall be to] them that devise good.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 In all labour there is profit: but the talk of the lips [tendeth] only to penury.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 The crown of the wise is their riches: [but] the folly of fools is [only] folly.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 A true witness delivereth souls: but he that uttereth lies [causeth] deceit.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 In the fear of the LORD is strong confidence: and his children shall have a place of refuge.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 The fear of the LORD is a fountain of life, to depart from the snares of death.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 In the multitude of people is the king’s glory: but in the want of people is the destruction of the prince.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 He that is slow to anger is of great understanding: but he that is hasty of spirit exalteth folly.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 A sound heart is the life of the flesh: but envy is the rottenness of the bones.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 He that oppresseth the poor reproacheth his Maker: but he that hath mercy on the needy honoureth him.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 The wicked is thrust down in his evil-doing: but the righteous hath hope in his death.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Wisdom resteth in the heart of him that hath understanding: but [that which is] in the inward part of fools is made known.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Righteousness exalteth a nation: but sin is a reproach to any people.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 The king’s favour is toward a servant that dealeth wisely: but his wrath shall be [against] him that causeth shame.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
