Numbers 23

1 And Balaam said unto Balak, Build me here seven altars, and prepare me here seven bullocks and seven rams.

И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.

2 And Balak did as Balaam had spoken; and Balak and Balaam offered on every altar a bullock and a ram.

И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.

3 And Balaam said unto Balak, Stand by thy burnt offering, and I will go; peradventure the LORD will come to meet me: and whatsoever he sheweth me I will tell thee. And he went to a bare height.

Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.

4 And God met Balaam: and he said unto him, I have prepared the seven altars, and I have offered up a bullock and a ram on every altar.

И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.

5 And the LORD put a word in Balaam’s mouth, and said, Return unto Balak, and thus thou shalt speak.

А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.

6 And he returned unto him, and, lo, he stood by his burnt offering, he, and all the princes of Moab.

И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.

7 And he took up his parable, and said, From Aram hath Balak brought me, The king of Moab from the mountains of the East: Come, curse me Jacob, And come, defy Israel.

А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.

8 How shall I curse, whom God hath not cursed? And how shall I defy, whom the LORD hath not defied?

Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?

9 For from the top of the rocks I see him, And from the hills I behold him: Lo, it is a people that dwell alone, And shall not be reckoned among the nations.

Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.

10 Who can count the dust of Jacob, Or number the fourth part of Israel? Let me die the death of the righteous, And let my last end be like his!

Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!

11 And Balak said unto Balaam, What hast thou done unto me? I took thee to curse mine enemies, and, behold, thou hast blessed them altogether.

Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.

12 And he answered and said, Must I not take heed to speak that which the LORD putteth in my mouth?

А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?

13 And Balak said unto him, Come, I pray thee, with me unto another place, from whence thou mayest see them; thou shalt see but the utmost part of them, and shalt not see them all: and curse me them from thence.

Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.

14 And he took him into the field of Zophim, to the top of Pisgah, and built seven altars, and offered up a bullock and a ram on every altar.

И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.

15 And he said unto Balak, Stand here by thy burnt offering, while I meet [the LORD] yonder.

Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.

16 And the LORD met Balaam, and put a word in his mouth, and said, Return unto Balak, and thus shalt thou speak.

И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.

17 And he came to him, and, lo, he stood by his burnt offering, and the princes of Moab with him. And Balak said unto him, What hath the LORD spoken?

И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?

18 And he took up his parable, and said, Rise up, Balak, and hear; Hearken unto me, thou son of Zippor:

А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!

19 God is not a man, that he should lie; Neither the son of man, that he should repent: Hath he said, and shall he not do it? Or hath he spoken, and shall he not make it good?

Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?

20 Behold, I have received [commandment] to bless: And he hath blessed, and I cannot reverse it.

Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.

21 He hath not beheld iniquity in Jacob, Neither hath he seen perverseness in Israel: The LORD his God is with him, And the shout of a king is among them.

Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.

22 God bringeth them forth out of Egypt; He hath as it were the strength of the wild-ox.

Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.

23 Surely there is no enchantment with Jacob, Neither is there any divination with Israel: Now shall it be said of Jacob and of Israel, What hath God wrought!

Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.

24 Behold, the people riseth up as a lioness, And as a lion doth he lift himself up: He shall not lie down until he eat of the prey, And drink the blood of the slain.

Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.

25 And Balak said unto Balaam, Neither curse them at all, nor bless them at all.

Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.

26 But Balaam answered and said unto Balak, Told not I thee, saying, All that the LORD speaketh, that I must do?

А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?

27 And Balak said unto Balaam, Come now, I will take thee unto another place; peradventure it will please God that thou mayest curse me them from thence.

А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.

28 And Balak took Balaam unto the top of Peor, that looketh down upon the desert.

И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.

29 And Balaam said unto Balak, Build me here seven altars, and prepare me here seven bullocks and seven rams.

И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.

30 And Balak did as Balaam had said, and offered up a bullock and a ram on every altar.

И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.