Judges 2
1 And the angel of the LORD came up from Gilgal to Bochim. And he said, I made you to go up out of Egypt, and have brought you unto the land which I sware unto your fathers; and I said, I will never break my covenant with you:
И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека.
2 and ye shall make no covenant with the inhabitants of this land; ye shall break down their altars: but ye have not hearkened unto my voice: why have ye done this?
А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили?
3 Wherefore I also said, I will not drive them out from before you; but they shall be [as thorns] in your sides, and their gods shall be a snare unto you.
Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.
4 And it came to pass, when the angel of the LORD spake these words unto all the children of Israel, that the people lifted up their voice, and wept.
А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака.
5 And they called the name of that place Bochim: and they sacrificed there unto the LORD.
Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу.
6 Now when Joshua had sent the people away, the children of Israel went every man unto his inheritance to possess the land.
А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу.
7 And the people served the LORD all the days of Joshua, and all the days of the elders that outlived Joshua, who had seen all the great work of the LORD, that he had wrought for Israel.
И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу.
8 And Joshua the son of Nun, the servant of the LORD, died, being an hundred and ten years old.
Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.
9 And they buried him in the border of his inheritance in Timnath-heres, in the hill country of Ephraim, on the north of the mountain of Gaash.
И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу.
10 And also all that generation were gathered unto their fathers: and there arose another generation after them, which knew not the LORD, nor yet the work which he had wrought for Israel.
И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.
11 And the children of Israel did that which was evil in the sight of the LORD, and served the Baalim:
И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.
12 and they forsook the LORD, the God of their fathers, which brought them out of the land of Egypt, and followed other gods, of the gods of the peoples that were round about them, and bowed themselves down unto them: and they provoked the LORD to anger.
И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа.
13 And they forsook the LORD, and served Baal and the Ashtaroth.
И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.
14 And the anger of the LORD was kindled against Israel, and he delivered them into the hands of spoilers that spoiled them, and he sold them into the hands of their enemies round about, so that they could not any longer stand before their enemies.
И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.
15 Whithersoever they went out, the hand of the LORD was against them for evil, as the LORD had spoken, and as the LORD had sworn unto them: and they were sore distressed.
Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи.
16 And the LORD raised up judges, which saved them out of the hand of those that spoiled them.
Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху.
17 And yet they hearkened not unto their judges, for they went a whoring after other gods, and bowed themselves down unto them: they turned aside quickly out of the way wherein their fathers walked, obeying the commandments of the LORD; [but] they did not so.
Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако.
18 And when the LORD raised them up judges, then the LORD was with the judge, and saved them out of the hand of their enemies all the days of the judge: for it repented the LORD because of their groaning by reason of them that oppressed them and vexed them.
И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху.
19 But it came to pass, when the judge was dead, that they turned back, and dealt more corruptly than their fathers, in following other gods to serve them, and to bow down unto them; they ceased not from their doings, nor from their stubborn way.
А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких.
20 And the anger of the LORD was kindled against Israel; and he said, Because this nation have transgressed my covenant which I commanded their fathers, and have not hearkened unto my voice;
Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,
21 I also will not henceforth drive out any from before them of the nations which Joshua left when he died:
Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре,
22 that by them I may prove Israel, whether they will keep the way of the LORD to walk therein, as their fathers did keep it, or not.
Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће.
23 So the LORD left those nations, without driving them out hastily; neither delivered he them into the hand of Joshua.
И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.
