Job 41
1 Canst thou draw out leviathan with a fish hook? or press down his tongue with a cord?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Canst thou put a rope into his nose? or pierce his jaw through with a hook?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Will he make many supplications unto thee? or will he speak soft words unto thee?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Will he make a covenant with thee, that thou shouldest take him for a servant for ever?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Wilt thou play with him as with a bird? or wilt thou bind him for thy maidens?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Shall the bands [of fishermen] make traffic of him? shall they part him among the merchants?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Canst thou fill his skin with barbed irons, or his head with fish spears?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Lay thine hand upon him; remember the battle, and do so no more.
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Behold, the hope of him is in vain: shall not one be cast down even at the sight of him?
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 None is so fierce that he dare stir him up: who then is he that can stand before me?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Who hath first given unto me, that I should repay him? [whatsoever is] under the whole heaven is mine.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 I will not keep silence concerning his limbs, nor his mighty strength, nor his comely proportion.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Who can strip off his outer garment? who shall come within his double bridle?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Who can open the doors of his face? round about his teeth is terror.
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 His strong scales are [his] pride, shut up together [as with] a close seal.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 One is so near to another, that no air can come between them.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 They are joined one to another; they stick together, that they cannot be sundered.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 His neesings flash forth light, and his eyes are like the eyelids of the morning.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Out of his mouth go burning torches, and sparks of fire leap forth.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Out of his nostrils a smoke goeth, as of a seething pot and [burning] rushes.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 His breath kindleth coals, and a flame goeth forth from his mouth.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 In his neck abideth strength, and terror danceth before him.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 The flakes of his flesh are joined together: they are firm upon him; they cannot be moved.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 His heart is as firm as a stone; yea, firm as the nether millstone.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 When he raiseth himself up, the mighty are afraid: by reason of consternation they are beside themselves.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 If one lay at him with the sword, it cannot avail; nor the spear, the dart, nor the pointed shaft.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 He counteth iron as straw, [and] brass as rotten wood.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 The arrow cannot make him flee: slingstones are turned with him into stubble.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Clubs are counted as stubble: he laugheth at the rushing of the javelin.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 His underparts are [like] sharp potsherds: he spreadeth [as it were] a threshing wain upon the mire.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 He maketh the deep to boil like a pot: he maketh the sea like ointment.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 He maketh a path to shine after him; one would think the deep to be hoary.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Upon earth there is not his like, that is made without fear.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 He beholdeth every thing that is high: he is king over all the sons of pride.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
