Job 24
1 Why are times not laid up by the Almighty? and why do not they which know him see his days?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 There are that remove the landmarks; they violently take away flocks, and feed them.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 They drive away the ass of the fatherless, they take the widow’s ox for a pledge.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They turn the needy out of the way: the poor of the earth hide themselves together.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Behold, as wild asses in the desert they go forth to their work, seeking diligently for meat; the wilderness [yieldeth] them food for their children.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 They cut their provender in the field; and they glean the vintage of the wicked.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 They lie all night naked without clothing, and have no covering in the cold.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for want of a shelter.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 There are that pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor:
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 [So that] they go about naked without clothing, and being an-hungred they carry the sheaves;
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 They make oil within the walls of these men; they tread [their] winepresses, and suffer thirst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 From out of the populous city men groan, and the soul of the wounded crieth out: yet God imputeth it not for folly.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 These are of them that rebel against the light; they know not the ways thereof, nor abide in the paths thereof.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 The murderer riseth with the light, he killeth the poor and needy; and in the night he is as a thief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 The eye also of the adulterer waiteth for the twilight, saying, No eye shall see me: and he disguiseth his face.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 In the dark they dig through houses: they shut themselves up in the daytime; they know not the light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 For the morning is to all of them as the shadow of death; for they know the terrors of the shadow of death.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 He is swift upon the face of the waters; their portion is cursed in the earth: he turneth not by the way of the vineyards.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 Drought and heat consume the snow waters: [so doth] Sheol [those which] have sinned. (Sheol h7585)
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 The womb shall forget him; the worm shall feed sweetly on him; he shall be no more remembered: and unrighteousness shall be broken as a tree.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 He devoureth the barren that beareth not; and doeth not good to the widow.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 He draweth away the mighty also by his power: he riseth up, and no man is sure of life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 [God] giveth them to be in security, and they rest thereon; and his eyes are upon their ways.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 They are exalted; yet a little while, and they are gone; yea, they are brought low, they are taken out of the way as all other, and are cut off as the tops of the ears of corn.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 And if it be not so now, who will prove me a liar, and make my speech nothing worth?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
