Jeremiah 48
1 Of Moab. Thus saith the LORD of hosts, the God of Israel: Woe unto Nebo! for it is laid waste; Kiriathaim is put to shame, it is taken: Misgab is put to shame and broken down.
За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.
2 The praise of Moab is no more; in Heshbon they have devised evil against her, Come, and let us cut her off from being a nation. Thou also, O Madmen, shalt be brought to silence; the sword shall pursue thee.
Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити.
3 The sound of a cry from Horonaim, spoiling and great destruction!
Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.
4 Moab is destroyed; her little ones have caused a cry to be heard.
Моав се сатре; стоји вика деце његове.
5 For by the ascent of Luhith with continual weeping shall they go up; for in the going down of Horonaim they have heard the distress of the cry of destruction.
Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику;
6 Flee, save your lives, and be like the heath in the wilderness.
Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи.
7 For, because thou hast trusted in thy works and in thy treasures, thou also shalt be taken: and Chemosh shall go forth into captivity, his priests and his princes together.
Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
8 And the spoiler shall come upon every city, and no city shall escape; the valley also shall perish, and the plain shall be destroyed; as the LORD hath spoken.
И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.
9 Give wings unto Moab, that she may fly and get her away: and her cities shall become a desolation, without any to dwell therein.
Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима.
10 Cursed be he that doeth the work of the LORD negligently, and cursed be he that keepeth back his sword from blood.
Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!
11 Moab hath been at ease from his youth, and he hath settled on his lees, and hath not been emptied from vessel to vessel, neither hath he gone into captivity: therefore his taste remaineth in him, and his scent is not changed.
Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио.
12 Therefore, behold, the days come, saith the LORD, that I will send unto him them that pour off, and they shall pour him off; and they shall empty his vessels, and break their bottles in pieces.
Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.
13 And Moab shall be ashamed of Chemosh, as the house of Israel was ashamed of Beth-el their confidence.
И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.
14 How say ye, We are mighty men, and valiant men for the war?
Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју?
15 Moab is laid waste, and they are gone up into her cities; and his chosen young men are gone down to the slaughter, saith the King, whose name is the LORD of hosts.
Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама.
16 The calamity of Moab is near to come, and his affliction hasteth fast.
Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.
17 All ye that are round about him, bemoan him, and all ye that know his name; say, How is the strong staff broken, the beautiful rod!
Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица?
18 O thou daughter that dwellest in Dibon, come down from thy glory, and sit in thirst; for the spoiler of Moab is come up against thee, he hath destroyed thy strong holds.
Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.
19 O inhabitant of Aroer, stand by the way, and espy: ask him that fleeth, and her that escapeth; say, What hath been done?
Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би?
20 Moab is put to shame; for it is broken down: howl and cry; tell ye it in Arnon, that Moab is laid waste.
Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моава опустоши.
21 And judgment is come upon the plain country; upon Holon, and upon Jahzah, and upon Mephaath;
Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,
22 and upon Dibon, and upon Nebo, and upon Beth-diblathaim;
И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,
23 and upon Kiriathaim, and upon Beth-gamul, and upon Beth-meon;
И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,
24 and upon Kerioth, and upon Bozrah, and upon all the cities of the land of Moab, far or near.
И на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.
25 The horn of Moab is cut off, and his arm is broken, saith the LORD.
Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.
26 Make ye him drunken; for he magnified himself against the LORD: and Moab shall wallow in his vomit, and he also shall be in derision.
Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех.
27 For was not Israel a derision unto thee? was he found among thieves? for as often as thou speakest of him, thou waggest the head.
Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?
28 O ye inhabitants of Moab, leave the cities, and dwell in the rock; and be like the dove that maketh her nest in the sides of the holes mouth.
Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини.
29 We have heard of the pride of Moab, [that] he is very proud; his loftiness, and his pride, and his arrogancy, and the haughtiness of his heart.
Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.
30 I know his wrath, saith the LORD, that it is nought; his boastings have wrought nothing.
Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.
31 Therefore will I howl for Moab; yea, I will cry out for all Moab: for the men of Kir-heres shall they mourn.
Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу.
32 With more than the weeping of Jazer will I weep for thee, O vine of Sibmah: thy branches passed over the sea, they reached even to the sea of Jazer: upon thy summer fruits and upon thy vintage the spoiler is fallen.
Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју.
33 And gladness and joy is taken away, from the fruitful field and from the land of Moab; and I have caused wine to cease from the winepresses: none shall tread with shouting; the shouting shall be no shouting.
И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати.
34 From the cry of Heshbon even unto Elealeh, even unto Jahaz have they uttered their voice, from Zoar even unto Horonaim, to Eglath-shelishiyah: for the waters of Nimrim also shall become desolate.
Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати.
35 Moreover I will cause to cease in Moab, saith the LORD, him that offereth in the high place, and him that burneth incense to his gods.
И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.
36 Therefore mine heart soundeth for Moab like pipes, and mine heart soundeth like pipes for the men of Kir-heres: therefore the abundance that he hath gotten is perished.
Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.
37 For every head is bald, and every beard clipped: upon all the hands are cuttings, and upon the loins sackcloth.
Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет.
38 On all the housetops of Moab and in the streets thereof there is lamentation every where: for I have broken Moab like a vessel wherein is no pleasure, saith the LORD.
На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ.
39 How is it broken down! [how] do they howl! how hath Moab turned the back with shame! so shall Moab become a derision and a dismaying to all that are round about him.
Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.
40 For thus saith the LORD: Behold, he shall fly as an eagle, and shall spread out his wings against Moab.
Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом.
41 Kerioth is taken, and the strong holds are surprised, and the heart of the mighty men of Moab at that day shall be as the heart of a woman in her pangs.
Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа.
42 And Moab shall be destroyed from being a people, because he hath magnified himself against the LORD.
И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа.
43 Fear, and the pit, and the snare, are upon thee, O inhabitant of Moab, saith the LORD.
Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ.
44 He that fleeth from the fear shall fall into the pit; and he that getteth up out of the pit shall be taken in the snare: for I will bring upon her, even upon Moab, the year of their visitation, saith the LORD.
Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ.
45 They that fled stand without strength under the shadow of Heshbon: for a fire is gone forth out of Heshbon, and a flame from the midst of Sihon, and hath devoured the corner of Moab, and the crown of the head of the tumultuous ones.
У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима.
46 Woe unto thee, O Moab! the people of Chemosh is undone: for thy sons are taken away captive, and thy daughters into captivity.
Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.
47 Yet will I bring again the captivity of Moab in the latter days, saith the LORD. Thus far is the judgment of Moab.
Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву.
