Isaiah 50
1 Thus saith the LORD, Where is the bill of your mother’s divorcement, wherewith I have put her away? or which of my creditors is it to whom I have sold you? Behold, for your iniquities were ye sold, and for your transgressions was your mother put away.
Овако вели Господ: Где је распусна књига матере ваше којом је пустих? Или који је између рукодавалаца мојих коме вас продадох? Гле, за безакоња своја продадосте се и за ваше преступе би пуштена мати ваша.
2 Wherefore, when I came, was there no man? when I called, was there none to answer? Is my hand shortened at all, that it cannot redeem? or have I no power to deliver? Behold, at my rebuke I dry up the sea, I make the rivers a wilderness: their fish stinketh, because there is no water, and dieth for thirst.
Зашто кад дођох не би никога? Кад звах, нико се не одазва? Да није како год окраћала рука моја, те не може искупити? Или нема у мене снаге да избавим? Гле, претњом својом исушујем море; обраћам реке у пустињу да се усмрде рибе њихове зато што нестане воде, и мру од жеђи.
3 I clothe the heavens with blackness, and I make sackcloth their covering.
Облачим небеса у мрак, и кострет им дајем за покривач.
4 The Lord GOD hath given me the tongue of them that are taught, that I should know how to sustain with words him that is weary: he wakeneth morning by morning, he wakeneth mine ear to hear as they that are taught.
Господ Господ даде ми језик учен да умем проговорити згодну реч уморном; буди свако јутро, буди ми уши, да слушам као ученици.
5 The Lord GOD hath opened mine ear, and I was not rebellious, neither turned away backward.
Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих, не одступих натраг.
6 I gave my back to the smiters, and my cheeks to them that plucked off the hair: I hid not my face from shame and spitting.
Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лице своје од руга ни од запљувања.
7 For the Lord GOD will help me; therefore have I not been confounded: therefore have I set my face like a flint, and I know that I shall not be ashamed.
Јер ми Господ Господ помаже, зато се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидети.
8 He is near that justifieth me; who will contend with me? let us stand up together: who is mine adversary? let him come near to me.
Близу је Онај који ме правда; ко ће се прети са мном? Станимо заједно; ко је супарник мој? Нека приступи к мени.
9 Behold, the Lord GOD will help me; who is he that shall condemn me? behold, they all shall wax old as a garment; the moth shall eat them up.
Гле, Господ Господ помагаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати, мољац ће их изјести.
10 Who is among you that feareth the LORD, that obeyeth the voice of his servant? he that walketh in darkness, and hath no light, let him trust in the name of the LORD, and stay upon his God.
Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге Његовог? Ко ходи по мраку и нема видела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога свог.
11 Behold, all ye that kindle a fire, that gird yourselves about with firebrands: walk ye in the flame of your fire, and among the brands that ye have kindled. This shall ye have of mine hand; ye shall lie down in sorrow.
Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у светлости огња свог и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати.
