Ezekiel 36
1 And thou, son of man, prophesy unto the mountains of Israel, and say, Ye mountains of Israel, hear the word of the LORD.
Ти, сине човечји, пророкуј горама Израиљевим, и реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господњу.
2 Thus saith the Lord GOD: Because the enemy hath said against you, Aha! and, The ancient high places are ours in possession:
Овако вели Господ Господ: Што непријатељ говори за вас: Ха ха! Вечне висине посташе наше наследство;
3 therefore prophesy, and say, Thus saith the Lord GOD: Because, even because they have made you desolate, and swallowed you up on every side, that ye might be a possession unto the residue of the nations, and ye are taken up in the lips of talkers, and the evil report of the people:
Зато пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Што вас пустоше и прождиру са свих страна, да постанете наследство осталим народима, и постасте прича и руг народима,
4 therefore, ye mountains of Israel, hear the word of the Lord GOD; Thus saith the Lord GOD to the mountains and to the hills, to the watercourses and to the valleys, to the desolate wastes and to the cities that are forsaken, which are become a prey and derision to the residue of the nations that are round about:
Зато, горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевим и хумовима, потоцима и долинама, и пустим развалинама и градовима остављеним, које посташе грабеж и подсмех осталим народима унаоколо,
5 therefore thus saith the Lord GOD: Surely in the fire of my jealousy have I spoken against the residue of the nations, and against all Edom, which have appointed my land unto themselves for a possession with the joy of all their heart, with despite of soul, to cast it out for a prey:
Зато овако вели Господ Господ: У огњу ревности своје говорих против осталих народа и против све едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је опленили.
6 Therefore prophesy concerning the land of Israel, and say unto the mountains and to the hills, to the watercourses and to the valleys, Thus saith the Lord GOD: Behold, I have spoken in my jealousy and in my fury, because ye have borne the shame of the heathen:
Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: Овако вели Господ Господ: Ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа,
7 therefore thus saith the Lord GOD: I have lifted up mine hand, [saying], Surely the heathen that are round about you, they shall bear their shame.
Зато овако вели Господ Господ: Ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју.
8 But ye, O mountains of Israel, ye shall shoot forth your branches, and yield your fruit to my people Israel; for they are at hand to come.
А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мом Израиљу, јер ће скоро доћи.
9 For, behold, I am for you, and I will turn unto you, and ye shall be tilled and sown:
Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засеване.
10 and I will multiply men upon you, all the house of Israel, even all of it: and the cities shall be inhabited, and the waste places shall be builded:
И умножићу у вама људе, дом Израиљев сав колики је, и градови ће се населити и пустолине саградити.
11 and I will multiply upon you man and beast; and they shall increase, and be fruitful: and I will cause you to be inhabited after your former estate, and will do better [unto you] than at your beginnings: and ye shall know that I am the LORD.
Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бисте пре; и учинићу вам добра више него пре; и познаћете да сам ја Господ.
12 Yea, I will cause men to walk upon you, even my people Israel; and they shall possess thee, and thou shalt be their inheritance, and thou shalt no more henceforth bereave them of children.
И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наследиће вас, и бићете им наследство, и нећете их више затирати.
13 Thus saith the Lord GOD: Because they say unto you, Thou [land] art a devourer of men, and hast been a bereaver of thy nation;
Овако вели Господ Господ: Што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе,
14 therefore thou shalt devour men no more, neither bereave thy nation any more, saith the Lord GOD;
Зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ.
15 neither will I let thee hear any more the shame of the heathen, neither shalt thou bear the reproach of the peoples any more, neither shalt thou cause thy nation to stumble any more, saith the Lord GOD.
И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ.
16 Moreover the word of the LORD came unto me, saying,
Опет ми дође реч Господња говорећи:
17 Son of man, when the house of Israel dwelt in their own land, they defiled it by their way and by their doings: their way before me was as the uncleanness of a woman in her separation.
Сине човечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим делима; пут њихов беше преда мном као нечистота жене одвојене.
18 Wherefore I poured out my fury upon them for the blood which they had poured out upon the land, and because they had defiled it with their idols:
Зато излих гнев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гадних богова њихових, којима је оскврнише.
19 and I scattered them among the nations, and they were dispersed through the countries: according to their way and according to their doings I judged them.
И расејах их по народима, и разасуше се по земљама; по путевима њиховим и по делима њиховим судих им.
20 And when they came unto the nations, whither they went, they profaned my holy name; in that men said of them, These are the people of the LORD, and are gone forth out of his land.
И кад дођоше међу народе, где год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли.
21 But I had pity for mine holy name, which the house of Israel had profaned among the nations, whither they went.
Али ми се сажали ради светог имена мог, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође.
22 Therefore say unto the house of Israel, Thus saith the Lord GOD: I do not [this] for your sake, O house of Israel, but for mine holy name, which ye have profaned among the nations, whither ye went.
Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светог имена свог, које оскврнисте у народима у које дођосте;
23 And I will sanctify my great name, which hath been profaned among the nations, which ye have profaned in the midst of them; and the nations shall know that I am the LORD, saith the Lord GOD, when I shall be sanctified in you before their eyes.
И посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима.
24 For I will take you from among the nations, and gather you out of all the countries, and will bring you into your own land.
Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу.
25 And I will sprinkle clean water upon you, and ye shall be clean: from all your filthiness, and from all your idols, will I cleanse you.
И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших.
26 A new heart also will I give you, and a new spirit will I put within you: and I will take away the stony heart out of your flesh, and I will give you an heart of flesh.
И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.
27 And I will put my spirit within you, and cause you to walk in my statutes, and ye shall keep my judgments, and do them.
И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.
28 And ye shall dwell in the land that I gave to your fathers; and ye shall be my people, and I will be your God.
И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.
29 And I will save you from all your uncleannesses: and I will call for the corn, and will multiply it, and lay no famine upon you.
И опростићу вас свих нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади.
30 And I will multiply the fruit of the tree, and the increase of the field, that ye shall receive no more the reproach of famine among the nations.
И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади.
31 Then shall ye remember your evil ways, and your doings that were not good; and ye shall loathe yourselves in your own sight for your iniquities and for your abominations.
И опоменућете се злих путева својих и дела својих која не беху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје.
32 Not for your sake do I [this], saith the Lord GOD, be it known unto you: be ashamed and confounded for your ways, O house of Israel.
Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путева својих, доме Израиљев.
33 Thus saith the Lord GOD: In the day that I cleanse you from all your iniquities, I will cause the cities to be inhabited, and the waste places shall be builded.
Овако вели Господ Господ: Кад вас очистим од свих безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити.
34 And the land that was desolate shall be tilled, whereas it was a desolation in the sight of all that passed by.
И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше.
35 And they shall say, This land that was desolate is become like the garden of Eden; and the waste and desolate and ruined cities are fenced and inhabited.
И рећи ће се: Земља ова што беше пуста поста као врт едемски, и градови што беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се.
36 Then the nations that are left round about you shall know that I the LORD have builded the ruined places, and planted that which was desolate: I the LORD have spoken it, and I will do it.
И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустело. Ја Господ рекох, и учинићу.
37 Thus saith the Lord GOD: For this moreover will I be inquired of by the house of Israel; to do it for them; I will increase them with men like a flock.
Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо.
38 As the flock for sacrifice, as the flock of Jerusalem in her appointed feasts; so shall the waste cities be filled with flocks of men: and they shall know that I am the LORD.
Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховим, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ.
