Deuteronomy 25

1 If there be a controversy between men, and they come unto judgment, and [the judges] judge them; then they shall justify the righteous, and condemn the wicked;

Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају, а кривога нека осуде.

2 and it shall be, if the wicked man be worthy to be beaten, that the judge shall cause him to lie down, and to be beaten before his face, according to his wickedness, by number.

И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповеди да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој.

3 Forty stripes he may give him, he shall not exceed: lest, if he should exceed, and beat him above these with many stripes, then thy brother should seem vile unto thee.

До четрдесет удараца нека заповеди да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца.

4 Thou shalt not muzzle the ox when he treadeth out [the corn].

Немој завезати уста волу кад врше.

5 If brethren dwell together, and one of them die, and have no son, the wife of the dead shall not marry without unto a stranger: her husband’s brother shall go in unto her, and take her to him to wife, and perform the duty of an husband’s brother unto her.

Кад браћа живе заједно па умре један од њих без деце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другог; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску.

6 And it shall be, that the firstborn which she beareth shall succeed in the name of his brother which is dead, that his name be not blotted out of Israel.

И први син ког она роди нека се назове именом брата његовог умрлог, да не погине име његово у Израиљу.

7 And if the man like not to take his brother’s wife, then his brother’s wife shall go up to the gate unto the elders, and say, My husband’s brother refuseth to raise up unto his brother a name in Israel, he will not perform the duty of an husband’s brother unto me.

Ако ли онај човек не би хтео узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старешине, и каже: Неће девер мој да подигне брату свом семе у Израиљу, неће да ми учини дужности деверске.

8 Then the elders of his city shall call him, and speak unto him: and if he stand, and say, I like not to take her;

Тада нека га дозову старешине места оног и разговоре се с њим; па ако се он упре и каже: Нећу да је узмем;

9 then shall his brother’s wife come unto him in the presence of the elders, and loose his shoe from off his foot, and spit in his face; and she shall answer and say, So shall it be done unto the man that doth not build up his brother’s house.

Онда нека приступи к њему снаха његова пред старешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека каже: Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата свог.

10 And his name shall be called in Israel, The house of him that hath his shoe loosed.

И он нека се зове у Израиљу: Дом босога.

11 When men strive together one with another, and the wife of the one draweth near for to deliver her husband out of the hand of him that smiteth him, and putteth forth her hand, and taketh him by the secrets:

Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једног да отме мужа свог из руке другог који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице.

12 then thou shalt cut off her hand, thine eye shall have no pity.

Одсеци јој руку; нека не жали око твоје.

13 Thou shalt not have in thy bag divers weights, a great and a small.

Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу.

14 Thou shalt not have in thine house divers measures, a great and a small.

Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу.

15 A perfect and just weight shalt thou have; a perfect and just measure shalt thou have: that thy days may be long upon the land which the LORD thy God giveth thee.

Мера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продужили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој.

16 For all that do such things; [even] all that do unrighteously, are an abomination unto the LORD thy God.

Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво.

17 Remember what Amalek did unto thee by the way as ye came forth out of Egypt;

Опомињи се шта ти је учинио Амалик кад иђосте на путу кад иђасте из Мисира,

18 how he met thee by the way, and smote the hindmost of thee, all that were feeble behind thee, when thou wast faint and weary; and he feared not God.

Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога.

19 Therefore it shall be, when the LORD thy God hath given thee rest from all thine enemies round about, in the land which the LORD thy God giveth thee for an inheritance to possess it, that thou shalt blot out the remembrance of Amalek from under heaven; thou shalt not forget.

Зато кад те Господ Бог твој смири од свих непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави.