Deuteronomy 24

1 When a man taketh a wife, and marrieth her, then it shall be, if she find no favour in his eyes, because he hath found some unseemly thing in her, that he shall write her a bill of divorcement, and give it in her hand, and send her out of his house.

Кад ко узме жену и ожени се с њом, па се догоди да му она не буде по вољи, што он нађе на њој шта год ружно, нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека је отпусти из своје куће.

2 And when she is departed out of his house, she may go and be another man’s [wife].

А она отишавши из куће његове, ако отиде и уда се за другог,

3 And if the latter husband hate her, and write her a bill of divorcement, and give it in her hand, and send her out of his house; or if the latter husband die, which took her to be his wife;

Па ако овај други муж омрзне на њу и напише јој књигу распусну и да јој у руку, и отпусти је из своје куће, или ако умре овај други муж који се ожени њом,

4 her former husband, which sent her away, may not take her again to be his wife, after that she is defiled; for that is abomination before the LORD: and thou shalt not cause the land to sin, which the LORD thy God giveth thee for an inheritance.

Тада пређашњи муж који је отпусти не може је опет узети за жену, пошто се с њега она скврнила, јер је гад пред Господом. Тако не дај да се греши земља коју ти Господ Бог твој даје у наследство.

5 When a man taketh a new wife, he shall not go out in the host, neither shall he be charged with any business: he shall be free at home one year, and shall cheer his wife which he hath taken.

Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео.

6 No man shall take the mill or the upper millstone to pledge: for he taketh [a man’s] life to pledge.

Нико да не узима у залогу жрвањ горњи ни доњи, јер би узео душу у залогу.

7 If a man be found stealing any of his brethren of the children of Israel, and he deal with him as a slave, or sell him; then that thief shall die: so shalt thou put away the evil from the midst of thee.

Ко се нађе да је украо човека између браће своје, синова Израиљевих, и трговао с њим и продао га, нека погине онај крадљивац; и тако извади зло из себе.

8 Take heed in the plague of leprosy, that thou observe diligently, and do according to all that the priests the Levites shall teach you: as I commanded them, so ye shall observe to do.

Чувај се болести губе, и пази добро и чини све што вас уче Левити, као што сам им заповедио, држите и чините.

9 Remember what the LORD thy God did unto Miriam, by the way as ye came forth out of Egypt.

Опомињи се шта је учинио Господ Бог твој Марији на путу кад изиђосте из Мисира.

10 When thou dost lend thy neighbour any manner of loan, thou shalt not go into his house to fetch his pledge.

Кад ти је ближњи твој дужан шта му драго, не иди у кућу његову да му узмеш залог;

11 Thou shalt stand without, and the man to whom thou dost lend shall bring forth the pledge without unto thee.

Него стој напољу, а човек који ти је дужан нека ти изнесе напоље залог свој.

12 And if he be a poor man, thou shalt not sleep with his pledge:

Ако је сиромах, не спавај са залогом његовим.

13 thou shalt surely restore to him the pledge when the sun goeth down, that he may sleep in his garment, and bless thee: and it shall be righteousness unto thee before the LORD thy God.

Него му врати залог његов до захода сунчаног, да би лежећи на својој хаљини благосиљао те, а то ће ти се примити у правду пред Господом Богом твојим.

14 Thou shalt not oppress an hired servant that is poor and needy, whether he be of thy brethren, or of thy strangers that are in thy land within thy gates:

Немој занети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у месту твом.

15 in his day thou shalt give him his hire, neither shall the sun go down upon it; for he is poor, and setteth his heart upon it: lest he cry against thee unto the LORD, and it be sin unto thee.

Подај му најам његов исти дан, и да га не зађе сунце у тебе, јер је сиромах и тим душу држи, да не би завикао на те ка Господу, и било би ти грех.

16 The fathers shall not be put to death for the children, neither shall the children be put to death for the fathers: every man shall be put to death for his own sin.

Нека не гину очеви за синове ни синови за очеве; сваки за свој грех нека гине.

17 Thou shalt not wrest the judgment of the stranger, [nor] of the fatherless; nor take the widow’s raiment to pledge:

Не изврћи правице дошљаку ни сироти, и не узимај у залогу хаљине удовици.

18 but thou shalt remember that thou wast a bondman in Egypt, and the LORD thy God redeemed thee thence: therefore I command thee to do this thing.

Него се опомињи да си био роб у Мисиру, и да те је искупио оданде Господ Бог твој; зато ти заповедам да ово чиниш.

19 When thou reapest thine harvest in thy field, and hast forgot a sheaf in the field, thou shalt not go again to fetch it: it shall be for the stranger, for the fatherless, and for the widow: that the LORD thy God may bless thee in all the work of thine hands.

Кад жањеш летину своју на њиви својој, ако заборавиш који сноп на њиви, не враћај се да га узмеш; нека га дошљаку, сироти и удовици, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих.

20 When thou beatest thine olive tree, thou shalt not go over the boughs again: it shall be for the stranger, for the fatherless, and for the widow.

Кад тресеш маслине своје, не загледај грану по грану пошто отресеш; нека дошљаку сироти и удовици.

21 When thou gatherest [the grapes of] thy vineyard, thou shalt not glean it after thee: it shall be for the stranger, for the fatherless, and for the widow.

Кад береш виноград свој, не пабирчи шта обереш; нека дошљаку сироти и удовици.

22 And thou shalt remember that thou wast a bondman in the land of Egypt: therefore I command thee to do this thing.

И опомињи се да си био роб у земљи мисирској; зато ти ја заповедам да ово чиниш.