Amos 6
1 Woe to them that are at ease in Zion, and to them that are secure in the mountain of Samaria, the notable men of the chief of the nations, to whom the house of Israel come!
Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.
2 Pass ye unto Calneh, and see; and from thence go ye to Hamath the great: then go down to Gath of the Philistines: be they better than these kingdoms? or is their border greater than your border?
Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?
3 Ye that put far away the evil day, and cause the seat of violence to come near;
Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;
4 that lie upon beds of ivory, and stretch themselves upon their couches, and eat the lambs out of the flock, and the calves out of the midst of the stall;
Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;
5 that sing idle songs to the sound of the viol; that devise for themselves instruments of music, like David;
Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;
6 that drink wine in bowls, and anoint themselves with the chief ointments; but they are not grieved for the affliction of Joseph.
Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.
7 Therefore now shall they go captive with the first that go captive, and the revelry of them that stretched themselves shall pass away.
Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.
8 The Lord GOD hath sworn by himself, saith the LORD, the God of hosts; I abhor the excellency of Jacob, and hate his palaces: therefore will I deliver up the city with all that is therein.
Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.
9 And it shall come to pass, if there remain ten men in one house, that they shall die.
И ако десет људи остане у једној кући, умреће.
10 And when a man’s uncle shall take him up, even he that burneth him, to bring out the bones out of the house, and shall say unto him that is in the innermost parts of the house, Is there yet any with thee? and he shall say, No; then shall he say, Hold thy peace; for we may not make mention of the name of the LORD.
И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.
11 For, behold, the LORD commandeth, and the great house shall be smitten with breaches, and the little house with clefts.
Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.
12 Shall horses run upon the rock? will one plow [there] with oxen? that ye have turned judgment into gall, and the fruit of righteousness into wormwood:
Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.
13 ye which rejoice in a thing of nought, which say, Have we not taken to us horns by our own strength?
Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?
14 For, behold, I will raise up against you a nation, O house of Israel, saith the LORD, the God of hosts; and they shall afflict you from the entering in of Hamath unto the brook of the Arabah.
Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.
