Luke 20
1 On one of these days, when Jesus was teaching the people in the Temple Courts and telling the good news, the chief priests and the teachers of the Law, joined by the elders, confronted him,
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 and addressing him, said, “Tell us what authority you have to do these things. Who is it who has given you this authority?”
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 “I, too,” said Jesus in reply, “will ask you one question. Give me an answer to it.
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 It is about John’s baptism – was it of divine or of human origin?”
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 But they began arguing together, “If we say ‘divine,’ he will say ‘Why didn’t you believe him?’
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 But, if we say ‘human,’ the people will all stone us, for they are persuaded that John was a prophet.”
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 So they answered that they did not know its origin.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 “Then I,” said Jesus, “refuse to tell you what authority I have to do these things.”
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 But Jesus began to tell the people this parable – “A man once planted a vineyard, and then let it out to tenants, and went abroad for a long while.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 At the proper time he sent a servant to the tenants, so that they could give him a share of the produce of the vineyard. The tenants, however, beat him and sent him away empty-handed.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 The owner afterward sent another servant; but the tenants beat and insulted this man too, and sent him away empty-handed.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 He sent a third; but they wounded this man also, and threw him outside.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 ‘What should I do?’ said the owner of the vineyard. ‘I will send my son, who is very dear to me. Perhaps they will respect him.’
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 But, on seeing him, the tenants consulted with one another. ‘Here is the heir!’ they said. ‘Let us kill him, and then the inheritance will become ours.’
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 So they threw him outside the vineyard and killed him. Now what will the owner of the vineyard do to them?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 He will come and put those tenants to death, and will let the vineyard to others.” “Heaven forbid!” they exclaimed when they heard it.
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 But Jesus looked at them and said, “What then is the meaning of this passage? – ‘The stone which the builders despised has now itself become the cornerstone.’
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Everyone who falls on that stone will be dashed to pieces, while anyone on whom it falls – it will scatter him as dust.”
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 After this the teachers of the Law and the chief priest were eager to lay hands on Jesus then and there, but they were afraid of the people; for they saw that it was at them that he had aimed this parable.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 Having watched their opportunity, they afterward sent some spies, who pretended to be good men, to catch Jesus in the course of conversation, and so enable them to give him up to the Governor’s jurisdiction and authority.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 These spies asked Jesus a question. They said, “Teacher, we know that you are right in what you say and teach, and that you do not take any account of a person’s position, but teach the way of God honestly;
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 are we right in paying tribute to the Emperor or not?”
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Seeing through their deceitfulness, Jesus said to them,
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 “Show me a coin. Whose head and title are on it?”
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 “The Emperor’s,” they said; and Jesus replied, “Well then, pay to the Emperor what belongs to the Emperor, and to God what belongs to God.”
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 They could not object to this answer before the people; and, in their wonder at his reply, they held their tongues.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Presently there came up some Sadducees, who maintain that there is no resurrection. Their question was this –
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 “Teacher, Moses laid down for us in his writings that – ‘Should a man’s married brother die, and should he be childless, the man should take the widow as his wife, and raise up a family for his brother.’
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 Well, there were once seven brothers; of whom the eldest, after taking a wife, died childless.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 The second and third brothers both took her as their wife;
И узе други жену, и он умре без деце;
31 and so, too, did all seven – dying without children.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 The woman herself was the last to die.
А после свих умре и жена.
33 About the woman, then – at the resurrection, whose wife is she to be, all seven brothers having had her as their wife?”
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 but, for those who are thought worthy to attain to that other world and the resurrection from the dead, there is no marrying or being married, (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 nor indeed can they die again, for they are like angels and, having shared in the resurrection, they are God’s children.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 As to the fact that the dead rise, even Moses indicated that, in the passage about the Bush, when he calls the Lord – ‘The God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob.’
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Now he is not God of dead people, but of living. For in his sight all are alive.”
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 “Well said, teacher!” exclaimed some of the teachers of the Law,
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 for they did not venture to question him any further.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 But Jesus said to them, “How is it that people say that the Christ is to be David’s son?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 For David, in the book of Psalms, says himself – ‘The Lord said to my lord: Sit at my right hand,
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 until I put your enemies as a stool for your feet.’
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 David, then, calls him ‘lord,’ so how is he David’s son?”
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 While all the people were listening, Jesus said to the disciples,
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 “Be on your guard against the teachers of the Law, who delight to walk about in long robes, and like to be greeted in the streets with respect, and to have the best seats in the synagogues, and places of honor at dinner.
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 These are the men who rob widows of their houses, and make a pretense of saying long prayers. Their sentence will be all the heavier.”
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
