Luke 10
1 After this, the Master appointed seventy-two other disciples, and sent them on as his messengers, two and two, in advance, to every town and place that he was himself intending to visit.
А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2 “The harvest,” he said, “is abundant, but the laborers are few. Therefore pray to the owner of the harvest to send laborers to gather in his harvest.
А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3 Now, go. Remember, I am sending you out as my messengers like lambs among wolves.
Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4 Do not take a purse with you, or a bag, or sandals; and do not stop to greet anyone on your journey.
Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5 Whatever house you go to stay at, begin by praying for a blessing on it.
У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6 Then, if anyone there is deserving of a blessing, your blessing will rest on him; but if not, it will come back on yourselves.
И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7 Remain at that same house, and eat and drink whatever they offer you; for the worker is worth their wages. Do not keep changing from one house to another.
А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8 Whatever town you visit, if the people welcome you, eat what is set before you;
И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9 cure the sick there, and tell people that the kingdom of God is close at hand.
И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10 But, whatever town you go to visit, if the people do not welcome you, go out into its streets and say
И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11 ‘We wipe off the dust of your town which has clung to Our feet; still, be assured that the kingdom of God is close at Hand.’
И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12 I tell you that the doom of Sodom will be more bearable on that day than the doom of that town.
Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13 Alas for you, Chorazin! Alas for you, Bethsaida! For, if the miracles which have been done in you had been done in Tyre and Sidon, they would have sat in sackcloth and ashes and repented long ago.
Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14 Yet the doom of Tyre and Sidon will be more bearable at the judgment than yours.
Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15 And you, Capernaum! Will you exalt yourself to heaven? You will be flung down to Hades. (Hadēs g86)
И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти. (Hadēs g86)
16 Anyone who listens to you is listening to me, and anyone who rejects you is rejecting me; while the person who rejects me is rejecting him who sent me as his messenger.”
Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17 When the seventy-two returned, they exclaimed joyfully, “Master, even the demons submit to us when we use your name.”
Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18 And Jesus replied, “I have had visions of Satan, fallen, like lightning from the heavens.
А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19 Remember, I have given you the power to trample on snakes and scorpions, and to meet all the strength of the Enemy. Nothing will ever harm you in any way.
Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20 Yet do not rejoice in the fact that the spirits submit to you, but rejoice that your names have been enrolled in heaven.”
Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21 At that same time, moved to exultation by the Holy Spirit, Jesus said: “I thank you, Father, Lord of heaven and earth, that, though you have hidden these things from the wise and learned, you have revealed them to the childlike! Yes, Father, I thank you that this has seemed good to you.
У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22 Everything has been committed to me by my Father; nor does anyone know who the Son is, except the Father, or who the Father is, except the Son and those to whom the Son may choose to reveal him.”
И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23 Then, turning to his disciples, Jesus said to them alone, “Blessed are the eyes that see what you are seeing;
И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24 for, I tell you, many prophets and kings wished for the sight of the things which you are seeing, yet never heard them.”
Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25 Just then a student of the Law came forward to test Jesus further. “Teacher,” he said, “what must I do if I am to gain eternal life?” (aiōnios g166)
И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
26 “What is said in the Law?” answered Jesus. “What do you read there?”
А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27 His reply was – “You must love the Lord your God with all your heart, and with all your soul, and with all your strength, and with all your mind; and your neighbor as you love yourself.”
А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28 “You have answered right,” said Jesus, “Do that, and you will live.”
Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29 But the man, wanting to justify himself, said to Jesus, “And who is my neighbor?”
А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30 To which Jesus replied, “A man was once going down from Jerusalem to Jericho when he fell into the hands of robbers, who stripped him of everything, and beat him, and went away leaving him half dead.
А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31 As it chanced, a priest was going down by that road. He saw the man, but passed by on the opposite side.
А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32 A Levite, too, did the same; he came up to the spot, but, when he saw the man, passed by on the opposite side.
А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33 But a Samaritan, traveling that way, came upon the man, and, when he saw him, he was moved with compassion.
А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34 He went to him and bound up his wounds, dressing them with oil and wine, and then put him on his own mule, and brought him to an inn, and took care of him.
И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35 The next day he took out two silver coins and gave them to the innkeeper. ‘Take care of him,’ he said, ‘and whatever more you may spend I will myself repay you on my way back.’
И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36 Now which, do you think, of these three men,” asked Jesus, “proved himself a neighbor to the man who fell into the robbers’ hands?”
Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37 “The one that took pity on him,” was the answer; at which Jesus said, “Go and do the same yourself.”
А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38 As they continued their journey, Jesus came to a village, where a woman named Martha welcomed him to her house.
А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39 She had a sister called Mary, who seated herself at the Master’s feet, and listened to his teaching;
И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40 but Martha was distracted by the many preparations that she was making. So she went up to Jesus and said, “Master, do you approve of my sister’s leaving me to make preparations alone? Tell her to help me.”
А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41 “Martha, Martha,” replied the Master, “you are anxious and trouble yourself about many things;
А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42 but only a few are necessary, or rather one. Mary has chosen the good part, and it will not be taken away from her.”
А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
