Luke 13
1 Just at that time some people had come to tell Jesus about the Galileans, whose blood Pilate had mingled with the blood of their sacrifices.
У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
2 ‘Do you suppose,’ replied Jesus, ‘that, because these Galileans have suffered in this way, they were worse sinners than any other Galileans?
И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
3 No, I tell you; but, unless you repent, you will all perish as they did.
Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4 Or those eighteen men at Siloam on whom the tower fell, killing them all, do you suppose that they were worse offenders than any other inhabitants of Jerusalem?
Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
5 No, I tell you; but, unless you repent, you will all perish in the same manner.’
Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6 And Jesus told them this parable – ‘A man, who had a fig tree growing in his vineyard, came to look for fruit on it, but could not find any.
Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7 So he said to his gardener “Three years now I have come to look for fruit on this fig tree, without finding any! Cut it down. Why should it rob the soil?”
Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
8 “Leave it this one year more, Sir,” the man answered, “until I have dug round it and manured it.
А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
9 Then, if it bears in future, well and good; but if not, you can have it cut down.”’
Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
10 Jesus was teaching on a Sabbath in one of the synagogues,
А кад учаше у једној зборници у суботу,
11 and he saw before him a woman who for eighteen years had suffered from weakness owing to her having an evil spirit in her. She was bent double, and was wholly unable to raise herself.
И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
12 When Jesus saw her, he called her to him, and said, ‘Woman, you are released from your weakness.’
А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
13 He placed his hands on her, and she was instantly made straight, and began to praise God.
И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
14 But the synagogue leader, indignant that Jesus had worked the cure on the Sabbath, intervened and said to the people, ‘There are six days on which work ought to be done; come to be cured on one of those, and not on the Sabbath.’
А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
15 ‘You hypocrites!’ the Master answered him. ‘Does not everyone of you let your ox or your donkey loose from its manger, and take it out to drink, on the Sabbath?
А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
16 But this woman, a daughter of Abraham, who has been kept in bondage by Satan for now eighteen years, ought not she to have been released from her bondage on the Sabbath?’
А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
17 As he said this, his opponents all felt ashamed; but all the people rejoiced to see all the wonderful things that he was doing.
И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
18 So Jesus said, ‘What is the kingdom of God like? And to what can I liken it?
А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
19 It is like a mustard seed which a man took and put in his garden. The seed grew and became a tree, and the wild birds roosted in its branches.’
Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
20 And again Jesus said, ‘To what can I liken the kingdom of God?
Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
21 It is like some yeast which a woman took and covered in three pecks of flour, until the whole had risen.’
Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
22 Jesus went through towns and villages, teaching as he went, and making his way towards Jerusalem.
И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
23 ‘Master,’ someone asked, ‘are there but few in the path of salvation?’ And Jesus answered,
Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
24 ‘Strive to go in by the narrow door. Many, I tell you, will seek to go in, but they will not be able,
Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
25 when once the master of the house has got up and shut the door, while you begin to say, as you stand outside and knock, “Sir, open the door for us.” His answer will be – “I do not know where you come from.”
Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
26 Then you will begin to say “We have eaten and drunk in your presence, and you have taught in our streets,” and his reply will be –
Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
27 “I do not know where you come from. Leave my presence, all you who are living in wickedness.”
А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
28 There, there will be weeping and grinding of teeth, when you see Abraham, Isaac, and Jacob, and all the prophets, in the kingdom of God, while you yourselves are being driven outside.
Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
29 People will come from East and West, and from North and South, and take their places at the banquet in the kingdom of God.
И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
30 There are some who are last now who will then be first, and some who are first now who will then be last!’
И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
31 Just then some Pharisees came up to Jesus and said, ‘Go away and leave this place, for Herod wants to kill you.’
У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32 But Jesus answered, ‘Go and say to that fox “Look you, I am driving out demons and will be completing cures today and tomorrow, and on the third day I will have done.”
И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
33 But today and tomorrow and the day after I must go on my way, because it cannot be that a prophet should meet his end outside Jerusalem.
Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34 Jerusalem! Jerusalem! You who slays the prophets and stones the messengers sent to you – Oh, how often have I wished to gather your children round me, as a hen takes her brood under her wings, and you would not come!
Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
35 Verily your house is left to you desolate! And never, I tell you, will you see me, until you say – “Blessed is He who comes in the name of the Lord.”’
Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
